„Формулације, свакако, предивно звуче, а речено је много добрих речи. Али, пре свега, треба обратити пажњу на то где је речено. А то је речено на јапанском Конгресу за повратак северних територија. Абе је, говорећи на овом конгресу, испада, подржао захтев да се ’врате‘ четири руска острва, тако да овде постоји противречност“, оценио је за Спутњик Валериј Кистанов, шеф Центра за јапанске студије Института за Далеки исток РАН.
Спор Москве и Токија око ових острва које је Совјетски Савез припојио 18. августа 1945, три дана после објаве јапанске капитулације, траје већ деценијама. Због овог спора Русија и Јапан нису потписали мировни споразум већ неколико деценија.
Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомај Руси зову „Јужним Курилима“, а Јапан својим „северним територијама“. Совјетски лидер Никита Хрушчов нудио је Јапанцима два острва, али они су инсистирали на сва четири.
Курилска острва – камен спотицања 75 година
Наиме, још 1956. године потписан је договор, који су ратификовали и Врховни совјет СССР-а и јапански парламент, али је јапанска страна одбила да га испуњава, а потом је и Совјетски Савез анулирао све договоре у оквиру овог споразума.
Експерти објашњавају да је та заједничка декларација из 1956. предвиђала да СССР задржи два острва, а да преостала два, Шикотан и Хабомај, преда Јапану, после закључења мировног уговора. Токио је касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва по документу о трговини и границама из 1855.
Каснији преговори нису имали резултата. Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правне основе, није упитан.
Русија не тргује својим територијама
Јапански премијер је говорећи о својој намери да реши проблем „северних територија“ и претвори их у „острва пријатељства“ навео да Јапан и Русија морају пронаћи решење прихватљиво за обе стране и ојачати односе поверења и пријатељства, пошто је непостојање мировног споразума између земаља пуних 74 године „ненормална ситуација“.
Говорећи на Конгресу за повратак северних територија, Абе је подсетио да Јапанци већ три године могу да авионима дођу на острва како би посетили гробове својих предака, као и да се на тим острвима постоји заједничка економска активност.
Курилска острва простиру се дужином од 1.200 километара од руског полуострва Камчатке на северу и великог јапанског острва Хокаидо на југу и раздвајају Охотско море од северозападног Пацифика и имају све потенцијале за развој индустрије, риболова и туризма. На острвима живи нешто више од 20.000 становника.
Док медији и аналитичари активно дискутују о судбини Курила, руски председник Владимир Путин је својевремено разрешио све дилеме, изјавивши да Русија не тргује својим територијама, али да жели да се пронађе решење за тај проблем.
Абеов предлог није реалан
За решење тог спора управо Токио треба да учини први корак, сматра руски експерт Валериј Кистанов.
„Став Русије је да би се учинио макар први корак ка закључењу мировног споразума да Јапан треба у потпуности да призна резултате Другог светског рата и суверенитет Русије над сва четири острва Јужних Курила. А став Јапана је супротан... И та противречност и даље постоји“, објашњава Кистанов.
Експерти сматрају да Абе својим говорима заправо покушава да да одређене подстицаје преговорима са Русијом и не доведе ситуацију у ћорсокак, али да ће овај спор наставити да решава његов наследник, иако је Абеова жеља била да га он реши.
Антон Морозов, члан Комитета Државне думе за спољне послове, сматра да предлог јапанске стране „није реалан“, јер се те мере своде на предају Курилских острва Јапану. Према речима Морозова, да би се смањила противречја између земаља, Токио би прво морао да укине антируске санкције.
Руско друштво, како истиче Морозов, има врло категоричан став – нико никада неће пристати на предају острва Јапану. Због тога руски политичар не види у овим преговорима значајно приближавање ставова две земље, али сматра да је важно да односи двају народа јачају.