„Данас овде нови Хозрој и нови цар Дукљанин гоне и прогоне Цркву Божју. Отимају, хоће да обесвећују храмове, као што је то чинио проклети цар Дукљанин, као што је то чинио Хозрој у Персији, и код нас, као што видите, Влада је донела безакони закон, који је потпуно истоветан оном који је владао за време проклетог цара Дукљанина и закону по ком се управљао безбожни цар персијски Хозрој“, рекао је митрополит Амфилохије након литургије у цркви на Михољској превлаци средином јануара ове године, упоредивши црногорског премијера Душка Марковића са царем Хозројем, а црногорског председника Мила Ђукановића са царем Дукљанином.
Ово није једини пут да је, током трајања литија и протеста грађана Црне Горе против усвајања Закона о слободи вероисповести, наследник трона Светог Петра Цетињског поменуо цара Дукљанина, личност из народне легенде која је распрострањена у Црној Гори, Далмацији и Босни и Херцеговини.
Проклети цар од Дукље
Дукљан или Дукљанин, према легенди, живео је у граду Дукљи (Доклеи) и био је омражен због насилничке природе и богохуљења. Иза ове митске личности највероватније се крије личност римског императора Диоклецијана, за време чије владавине (284-305) су се догодили најсуровији прогони хришћана у Римском царству. Диоклецијан је био родом из града Салоне, у близини данашњег Сплита, а Салона се налазила у римској провинцији Далмацији, којој је припадала и Доклеа.
Дукљанин је, према легенди, убио рођеног брата, како би се оженио сестром. Сестра, када је видела шта је овај урадио, скочила је у реку Зету и убила се. Дукљанин ју је извадио из реке и мртву је обљубио. Тако је река Зета добила име — „стече река зета“, односно Дукљанин је постао зет реке Зете, пошто је из ње добио жену.
Бог послао Илију Громовника
Због тога је Бог на Дукљанина послао Светог Илију Громовника, да громом убије Дукљанина, а град Дукљу разори. Међутим, Свети Илија, иако је разорио град и земљу око њега, злог цара никако није могао да убије.
Дукљанин је направио вериге и уковао их је у стену изнад вира код Везировог моста на Морачи, са намером да ухвати свеца Громовника. Свети Илија се прерушио у путника издалека и дошао код Дукљанина. Након дугог разговора, упитао је Дукљанина за кога је спаковао вериге.
Када је цар одговорио да су за Светог Илију, овај га упита како зна колико је Илији дебео врат, и рече да познаје свеца, да му је врат отприлике величине царевог. Када је Дукљанин ставио вериге на врат да их проба, Свети Илија га зароби.
Од тада, цар Дукљанин стоји у морачком виру и гризе вериге. До Божића их прегризе тако да постану танке као длака, али ковачи и жене на Божић неколико пута ударе чекићем у наковањ или машицама у неки гвоздени предмет и вериге се поново подебљају. Обичај да се на Божић удара гвожђе о гвожђе чак је ушао у Васојевићки Законик из 1829. године.