Уставни суд БиХ утврдио је да је Уставу БиХ супротан Члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, којим је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посед Српске. Уставни суд БиХ сматра да је реч о „искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине“.
Представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик овакву одлуку Уставног суда назвао је државним ударом, а званичници РС одлучили су да обуставе рад у заједничким институцијама док не буде усвојен нови закон о Уставном суду БиХ.
„Забрињава гласачка машинерија у којој упорно учествују стране судије. То само по себи указује да БиХ нема никакав кредибилитет, а нажалост и сами грађани су, генерално говорећи, изгубили поверење у правосуђе. Забрињава и чињеница да одлуке Уставног суда БиХ у континуитету доприносе погоршању укупне политичке атмосфере у БиХ и продубљивању неповерења међу народима, јер уместо да буду у функцији заштите уставности, оне служе креирању система који одудара од оног што су предвидели Дејтонски споразум и Устав БиХ“, наглашава председница РС.
Забрињавајуће и штетне одлуке Уставног суда БиХ
Забрињавајуће је и то што Уставни суд БиХ у задње време ради оно што су раније радили високи представници, а овоме се прибегло да би се избегла критика на рачун ОХР-а, а све под претпоставком да се одлуке судова морају поштовати, па да ту и нема места критици, додаје она.
„Волела бих да грађани Републике Српске и Федерације БиХ живе у амбијенту у којем влада правна сигурност. Али каква је то правна сигурност ако о истим питањима суд за Брчко Дистрикт каже једно, а за Републику Српску друго, или ако о истом питању које се односи на Републику Српску једном каже једно, а други пут не узме у обзир оно што је рекао у некој претходној одлуци. Наиме, Уставни суд БиХ приликом одлучивања није прихватио исте принципе којима је решено питање располагања имовине у Брчко Дистрикту, према којем је прихваћен Закон о јавној својини Брчко Дистрикта и Дистрикту омогућено да својом имовином управља и располаже у пуном капацитету“, истиче Цвијановићева.
Такође, Уставни суд БиХ у поступку одлучивања био је контрадикторан и није водио рачуна о постојању одлуке из 2000. године, којом је одбијен захтев за оцену уставности Члана 58. став 1, 59. став 4. и 5, 60. и 68. тачка 6. Устава Републике Српске, а којим је потврђено право Републике Српске да регулише својинске односе и заштиту свих облика својине на својој територији. Дакле, забрињава нас и недоследност овог Суда, указује она.
Цвијановићева наглашава да је састанак политичког врха РС био конструктиван и да су закључци о одржавању посебне седнице парламента РС и неучествовању у одлучивању у заједничким институцијама донети једногласно.
Очекиване реакције бошњачке елите
„Жалимо што се Уставни суд БиХ годинама перципира као политички инструмент у рукама бошњачке политике подупрте високим представницима“, категорична је она.
„Грађанима Републике Српске је досадило да они и Република Српска стално морају од нечег да се бране у држави у којој би требало да заједнички живе са другима. Институцијама Српске је преко главе тога да расипају енергију на експерименте, уместо да се у партнерству са другима ради на побољшању економске и социјалне ситуације. Годинама трпимо ударе на идентитет, обележја, Дан Републике, а сада и на имовину, власништво и својину. Према Уставу, Република Српска је надлежна да уређује својинске односе. Ми смо за то да се ова држава уреди на начин да буде по мери свих и у томе смо партнери. Ако је БиХ предвиђена да буде само место у којем ћемо једни друге оспоравати или једни другима загорчавати живот, нисам сигурна да се то може уопште више толерисати“, сматра Цвијановићева.
Реакције бошњачке политичке елите, према њеним речима, очекиване су и не би требало икога да дотичу. РС би требало да дâ допринос да се ствари у БиХ уреде тако да буду прихватљиве за све и важно је да институције Републике Српске функционишу, а не да се бавимо тиме хоће ли икада бити изабрана, рецимо, нова Влада ФБиХ, или хоће ли икада у овом веку бити одржани избори у Мостару, или хоће ли икада бити укинута страшна сегрегација у образовном систему Федерације БиХ, која се огледа кроз концепт „две школе под једним кровом“.
„Поносна сам што Република Српска показује капацитет да брзо имплементира изборне резултате, што сва деца иду заједно у једну школу под једним кровом и што смо у стању да се као друштво окупимо око наших важних празника и тема“, закључује Цвијановићева.