Уставни суд БиХ утврдио је, наиме, да поједини чланови Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, којима је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посед Српске, наводно нису у складу са Уставом БиХ. Уставни суд сматра да је реч о „искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине“.
Крах Дејтона и уставног права
Други проблем, према његовим речима, јесте тај што, према Дејтонском споразуму, БиХ нема имовину, већ се имовина књижи на ентитете, Републику Српску и Федерацију БиХ, наводи Козомара.
„То су потпуно неразумне одлуке Уставног суда које за циљ имају да обесмисле РС, да јој одузму све њене надлежности и да једног дана постане, како је истицао Милорад Додик док је био председник РС, празна љуштура. Не треба много мудрости и памети да схвати куда води одлука Уставног суда о пољопривредном земљишту“, каже Козомара.
Према мишљењу нашег саговорника, политичко руководство РС, због тога што након одлуке Уставног суда БиХ не постоји виша судска инстанца којој би се могли жалити, мора да предузме радикалне кораке како би заштитили интересе РС и њених грађана.
Са праксом одузимања надлежности се изгледа стало, али сада је почела пракса одузимања имовине, односно територије. Ако руководство РС буде предузело радикалне политичке мере, имаће подршку већине грађана, Козомарино је мишљење, јер оваква одлука може имати много негативних последица.
„У овом тренутку ниједне позитивне одлуке у томе нема, па чак ни за БиХ. То су краткорочне мере са намером да се иритирају политичко руководство и грађани РС, тј. пре свега Срби у БиХ. РС може потпуно да заустави свој рад у заједничким органима, а у овом тренутку странцима то најмање одговара. Они желе да БиХ привидно функционише, како би рекли да су својим деловањем и политичким притисцима успоставили власт у БиХ. Међутим, очигледно је да је нису успоставили онако како би сва три народа желела да то буде“, оцењује Козомара.
Одлучна реакција Српске
Мере морају бити радикалне и одлучне, а политичко руководство РС мора да буде истрајно до поништења одлуке Уставног суда, закључује Козомара.
Народна скупштина РС усвојила је прошле године овај закон.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик упозорио је да је најновија одлука Уставног суда БиХ „флагрантни државни удар“, јер представља атак на територијалну организацију, према којој Републици Српској припада 49 одсто, а Федерацији БиХ 51 одсто територије.
Представници Републике Српске обуставиће рад у одлучивању у заједничким институцијама, док не буде усвојен нови закон о Уставном суду, најавила је председница РС Жељка Цвијановић.