Русија није подржала резолуцију о Либији

Русија није могла да подржи резолуцију Савета безбедности УН о Либији, због тога што ни сами Либијци нису спремни да је поштују, рекао је стални представник Русије при УН Василиј Небензја.
Sputnik

Он је објаснио да Русија није могла да гласа за резолуцију која подржава одлуку Берлинске конференције, јер тренутно „либијске стране нису спремне да поштују ту одлуку“.

Сумњамо да ће такви ултиматуми подстаћи Либијце да што пре постигну споразум“, рекао је Небензја и додао да Русија искрено жели да се резолуције Савета безбедности о Либији поштују.

„Желели бисмо да овај документ буде одржив. Али у то немамо поверења на основу текста који смо добили. Стога га нисмо могли да је подржимо, а ако се ова резолуција не буде извршавала, подсетићемо вас на оно што смо данас говорили. Добили смо резолуцију о Либији, за коју не постоји консензус. Изражавамо дубоко жаљење и разочарање“, закључио је он.

Приликом гласања за резолуцију, Русија је била уздржана, док је осталих 14 чланица Савета безбедности подржало документ.

Резолуција садржи захтев „да све земље чланице УН испоштују ембарго на оружје у Либији, који је уведен резолуцијом 1970, укључујући укидање сваке подршке унајмљеном војном контингенту и повлачење читавог војног контингента. Такође се све земље позивају да се „не мешају у сукоб и не предузимају мере“ које га погоршавају.

У Берлину је 19. јануара одржана међународна конференција о Либији, на којој су учествовали лидери Русије, Сједињених Америчких Држава, Турске, Египта и других земаља, као и Европске уније и Уједињених нација. Премијер Владе националног споразума Либије Фајез Сараџ и командант Либијске националне армије Халифа Хафтар присуствовали су самиту, иако ни тамо није дошло до организације директних преговора између њих.

Берлинска конференција је одржана неколико дана након међулибијске конференције у Москви, на којој су учествовали председници Русије и Турске. Хафтар је и руску престоницу такође напустио без потписаног примирја са председником Владе у Триполију Фајезом Сараџом.

Коментар