Одлично је што кажемо нашим партнерима да не инсталирају опрему „Хуавеј“, али шта би онда требао да инсталирају, упитао је државни тужилац.
Према његовим речима, САД сада немају домаћег произвођача који би понудио читав низ решења за изградњу телекомуникационих мрежа нове генерације. Конкуренти „Хуавеја“ су европски „Ериксон“ и „Нокија“. Међутим тешко им је да се надмећу са кинеским гигантом. Као резултат, кинеске компаније „Хуавеј“ и „ЗТЕ“ испоручују око 40 одсто све телекомуникационе опреме на свету. Удео „Хуавеја“ на „домаћем“ тржишту ЕУ је 30 одсто, док „Ериксон“ и „Нокија“ појединачно чине нешто мање од трећине.
Бар је рекао да би САД требало да стекну већински удео у „Ериксону“ и „Нокији“ било директно, било путем конзорцијума пријатељских компанија из Америке и других земаља. Према његовом мишљењу, да би били конкуренти „Хуавеју“, европским телекомуникационим произвођачима потребан је снажан финансијски подстицај, као и велико тржиште продаје. САД могу пружити и једно и друго, сматра Бар.
Како надокнадити заостајање за Кином
Бар није једини који предлаже уједињење са „Ериксоном“ и „Нокијом“. Раније је економски саветник председника САД Лари Кадлоу најавио да ће Бела кућа заједно са „Ериксоном“ и „Нокијом“, као и са америчким технолошким компанијама „Мајкрософтом“, „Делом“ и „AT&T“, развити сопствени напредни софтвер за 5Г мрежу. Према речима Кадлоуа, задатак је да се развију јединствени стандарди софтвера за 5Г и да то буду стандарди који су признати у читавом свету. При томе је важно да разрађени софтвер функционише на било којој врсти опреме.
САД су више пута прекориле „Хуавеј“ за коришћење владиних субвенција и за то да компанија на тај начин обезбеђује конкурентску предност. Поред тога, Вашингтон је оптуживао кинеског произвођача за блиске везе са државом и изразио забринутост да се „Хуавеј“ можда бави шпијунским активностима. Компанија то категорички негира. Сада САД схватају да губе технолошку трку и такође размишљају о државној помоћи, каже за Спутњик стручњак са Института за међународне односе на Универзитету у Нанкингу Гонг Хонгли.
„Сједињене Државе су се традиционално ослањале на приватне компаније како би покренуле иновације, али у случају са 5Г, приватне компаније не могу увек тачно да предвиде трендове или да мобилишу ресурсе. Са друге стране, у Кини држава игра велику улогу у тој области и ефикасно распоређује своје ресурсе. Зато смо и напредовали. У Вашингтону су то схватили и надају се помоћи државе у развоју 5Г система. Тај проблем настаје на многим нивоима интеракције између кинеског и америчког економског система“, каже кинески експерт.
И у Гранд кањону проблеми с мобилном мрежом
Амерички економски и правни систем је заиста постао својеврсна препрека за развој 5Г. Чак и постојеће мобилне мреже у САД и Кини у погледу квалитета покривености су неупоредиве. Путници су више пута приметили да је у Кини стабилна покривеност чак и у најнеприступачнијим планинским пределима, док у Сједињеним Државама дуж локалних ауто-путева, у националним парковима, чак и у светски познатом Гранд кањону, мобилна мрежа ради са прекидима.
У САД готово целокупно земљиште и некретнине припадају приватним лицима. Да би се поставила базна станица и антена, оператор се мора договорити са власником земљишта или објекта. При томе, држава не може да утиче на услове постигнутих договора, нити може да примора власника да обезбеди своје земљиште за мобилну инфраструктуру.
У случају 5Г мрежама проблем је још гори. САД су до сада успеле да издвоје само ултрависоке фреквенције за нову генерацију комуникација, а како би се осигурао стабилан рад предајници се морају инсталирати скоро на сваких 150-200 метара. Осим тога, на ултрависоким фреквенцијама сигнал не пролази кроз бетонске зидове. Због тога су транзистори потребни и у затвореном простору. У таквој ситуацији проблем је практично нерешив.
Кина не седи скрштених руку
Очигледно је да треба мењати систем односа приватне својине који је успостављен деценијама или одабрати други спектар фреквенција. Штавише, скоро цео свет је изабрао за развој 5Г таласну дужину са дијапазоном мањим од 6 Hz. Проблем је у томе што у том дијапазону, у ЕУ и у САД, функционише комуникација и војних и специјалних служби. У ЕУ су проблем решили лако: почели су да деле тај дијапазон у војне и цивилне сврхе, али на пример у Русији, мобилним оператерима је забрањено да деле фреквенције са специјалним службама док се у мрежи не буде користила искључиво домаћа опрема. Очигледно је да САД имају исти проблем. Због тога генерални државни тужилац предлаже Американцима да стекну већински удео код европских телекомуникационих произвођача, како би искористили оптимални фреквенцијски дијапазон и решили проблем развоја 5Г.
Сада САД траже било какав начин да некако зауставе развој Кине. Министарство трговине је још у мају унело „Хуавеј“ на црни списак, забранивши америчким партнерима да тој компанији испоручују опрему и софтвер. Као резултат тога нови модели „Хуавеј“ паметних телефона остали су без продавнице апликација „Гугл плеј“.
Међутим, Кина не седи скрштених руку, већ покушава да одговори на америчку технолошку агресију. Четири кинеске компаније: „Сјаоми“, „Хуавеј“, „Оппо“ и „Виво“ уједињују снаге како би створиле платформу за програмере изван Кине да истовремено преузимају апликације у свим њиховим продавницама апликација, саопштио је „Ројтерс“. Према речима аналитичара, такво решење је осмишљено да изазове доминацију „Гугл плеја“. Прототип ће радити у девет региона, укључујући Русију, Индију и Индонезију. На тај начин компаније желе да привуку програмере апликација у целом свету. Због тога што им је сада корисније да своје производе прилагоде системима ИОС или Андроид, а не неким другим.
Међутим у САД још не разумеју шта да раде са Кином. Пентагон је, парадоксално, против ограничења Министарства трговине на сарадњу америчких компанија са кинеским партнерима. Пентагон упозорава да то неће зауставити развој Кине, него ће погодити америчке компаније које ће изгубити кинеско тржиште и изгубиће милијарде долара које би се могле уложити у истраживања и развој. И тада ће САД дефинитивно изгубити титулу светског технолошког лидера.