Отац Гојко Перовић у Боки: Већ смо једном добили државу /видео/

У Херцег Новом је одржан молебан и литија коју је предводио отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Непрегледна колона градом показује масовност овог скупа.
Sputnik

Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић поручио је вечерас испред манастира Савина у Херцег Новом да народ Црне Горе, који је данима у молебним ходовима и молитвама, бранећи светиње брани заправо државу Црну Гору, преноси Радио „Херцег Нови“.

Власти у Црној Гори је послао поруку да нема потребе да у 21. вијеку утврђује идентитет Црногораца, јер Црногорци 1.000 година знају шта су.

„Наш народ зна, ако ниједан други, зна овај овде, колико се царстава променило, држава, од када је овај манастир направљен. Велика су царства увек била и мијењала се, али наш народ је знао да постоји велико царство које је горе на небу. И знао је сваки мудри владар да у његовој држави, поред тога што има амбасаду Америке, Русије, Британије и свих тих великих земаља, добро је да има амбасаду небескога царства у своме граду, у својој држави. Само лудоме је могло пасти на памет да каже да ће та амбасада небескога царства сад бити моје, моје државе. То никоме пало није никад на ум“, рекао је Перовић.

Перовић је додао да народ и свештенство који излазе на литије оптужују да руше црногорску државу

„Ми управо, бранећи светиње, бранимо и ову државу, јер када би било по лудој памети оних који су писали овај Закон, а написали су да ће то бити онога који је прије 1918. године правио те манастире. Па да видимо ко је правио те цркве. Овај манастир иде право путем владика Љубибратића у Тврдош, јер су га они градили, манастир Морача који су подигли Немањићи, један од најљепших манастира иде Немањићима, Пива Соколовићима, епископима херцеговачким и патријарсима пећким, Ђурђеви Ступови Немањићима“, казао је Перовић.

„Ми смо убачени елементи истине, јер волимо само истину и да кажемо само истину. До сад није било владара да каже да оно што је црквено постаје државно, нити је данас у Европи нико написао закон сличан овом. У Европи нема закона о верским слободама у који су удробљена имовинска питања и питања својине. Нема таквог закона као што су се сјетили наши научници да направе такав закон каквог нема нигде на свијету“, казао је Перовић.

Ректор Цетињске богословије осврнуо се и на ноћ када је усвојен Закон о слободи вјероисповијести, уз оцјену да да је Закон усвојен у оно доба ноћи када су хапсили Исуса Христа и повели га на распеће, а сваки нормалан посао се, казао је он, ради по дану. Поручио је и да се добро зна шта се ради иза поноћи када поштен народ спава, гдје се иде и шта се ради.

„Ми смо грађани ове државе колико и они и не могу нам мјерити колики смо Црногорци ни колики смо Срби, у овој нашој држави прије 27. децембра било је закона по коме си могао судити ако мислиш да је нешто твоје, а не моје, имао си законе о имовинско-правним односима, о државном катастру, о парничном поступку, о управном поступку. Али пробала држава да се суди за Ћипур и Крушевац, у парничном поступку, пред судовима ове земље. Нисмо ишли у Београд ни у Требиње и добила је Митрополија спор. Значи не иде им. Не можеш украсти пред судовима. И шта су онда направили? Закон по којем ћемо између Владе и Цркве расправљати шта је чије, и то у катастру, који је подређен Влади. Ту ћемо утврдити шта је чије. Е па, не дамо светиње“, поручио је Перовић, уз оцјену да је све свима јасно, те да сада само треба да видимо на која се врата излази.

„Све ће мање бити отворених врата. Зато се молимо Пресветој Богородици са овога мјеста да просвјетли ум људима да се не натежемо, да се не гужвамо, не потежемо. Све се добро зна, нисмо пали с Марса. Господину предсједнику да поручимо да нема потребе да у 21. вијеку заокружује, или прави, или утврђује идентитет Црногораца, јер смо ми Црногорци стари барем 1.000 година и добро знамо и ко смо и шта смо и без његових закона. А Бога ми, и ви Бокељи мало боље знате ко смо и шта смо! Све у миру да прође, у миру и стрпљењу, ми можемо овако до љета и да спојимо Божић са Божићем и Савиндан са Савинданом“, поручио је Перовић.

Коментар