Макрон признао да највећи ривали Брисела освајају Србију

Председник Француске Емануел Макрон први пут је признао да ривали ЕУ на геополитичкој позорници - Кина и Русија – економски и инвестицијама освајају Балкан и Србију.
Sputnik

Када је француски председник Емануел Макрон, на тек завршеној Минхенској безбедносној конференцији, изјавио да инвестиције у Србији нису европске, већ руске и кинеске, он је у ствари својим европским партнерима поручио: „Не радимо добро и ако нешто радикално не променимо, други играчи ће остварити утицај на Балкану, пре свега у Србији“.

То оцењује Душан Гујаничић са Института за политичке студије и додаје да је Макрон дао дијагнозу тренутног стања за које су сви свесни да је неповољно што се тиче односа ЕУ према Западном Балкану и тренутног застоја у процесу придруживања.

Макрон признао да највећи ривали Брисела освајају Србију

„С обзиром да је ово нова поставка власти ЕУ, остаје да се види да ли ће он, који се представио и наметнуо као нека врста неформалног вође у оквиру ЕУ, успети да тај свој импулс пренесе и на функционисање ЕУ у смислу веће ефикасности и веће присутности“, истиче Гујаничић.

Макрон признао да кинеске и руске инвестиције освајају Србију

Француски лидер је оценио да ЕУ мора да буде кредибилна и инвестира много више у области културе, образовања, инфраструктуре.

"Узмите за пример Србију. Председник Вучић сјајно ради свој посао, имам много поштовања за њега јер је показао вођство у својој земљи, али инвестиције које видите тамо нису европске, већ руске и кинеске. Лепо је отварати преговарачка поглавља, али то не мења живот људи", истакао је Макрон.

Србија већ пет година отвара преговарачка поглавља, упозорио је он уз оцену да ће за две године „људи рећи како је време да Србија уђе у ЕУ, јер већ почиње да губи стрпљење, и то с правом. А у међувремену смо инвестиције препустили другима“, рекао је Макрон.

Порука европским партнерима: Не радимо добро

Гујаничић каже да је Макрон свестан ситуације и да је ова порука  упућена пре свега његовим европским парнерима.

„Простим језиком речено, језиком народа: Људи, не радимо добро, ни довољно брзо ни довољно квалитетно и ако нешто радикално не променимо други већи фактори и играчи – у преводу Руси и Кинези - оствариће утицај на Западном Балкану, пре свега у Србији“, тумачи Гујаничић и додаје је то заправо само континуитет Макроновог раније исказаног става.

„Макрон је констатовао да ЕУ није ни довољно ефикасна, а ни довољно присутна, поготову на нивоу меке моћи - културе, ширења језика, уметности, науке..., а не само оне класичне тврде моћи – политике, економије. У том смислу је посебно апострофирао Србију, као најважнију и највећу земљу региона која још није приступила ЕУ“, каже саговорник Спутњика.

Макрон признао да највећи ривали Брисела освајају Србију

ЕУ, додаје он,  то види, констатује, али питање је у којој мери то може да спречи, а да није упитању брзометно прикључивање тих земаља Унији.

Кина и Русија највећи изазови за ЕУ

Важно је ту поруку посматрати и у контексту тога што су управо Кина и Русија, а нарочито Кина, означени на Минхенској конференцији као главни изазови за Европу.

„У последње време, у неким западним земљама, западним сутруктурама и од неких поличара постоје помирљиви тонови ка Русији, они још нису доминантни, али се чују у смислу потребе да Европа пружи руку Русији и одустане од нерационалних санкција“, објашњава Гујаничић.

Макрон признао да највећи ривали Брисела освајају Србију

Што се тиче Кине ствари стоје мало другачије, додаје он.

„Кина представаља огроман изазов али и непознаницу с обзиром на њен тешко контролисани економски раст и присуство на економским тржиштима. Она је за Европу изазов број један“, каже он.

За промену односа према Балкану потребан договор с Немачком

Да би се Макронов „вапај“ чуо, истиче Гујаничић, он мора да се договори са својим главним партнером а то је Намачка, у мери у којој је то могуће, јер колико год постојало партнерство између те две земље, постоји и ривалитет.

Немогуће је учинити неки значајнији искорак ка Западном Балкану ако не заузму неку заједничку позицију, а то, по Гујаничићу, за сада није извесно.

Коментар