Драгомир Анђелковић, политички аналитичар објашњава за Спутњик да би се неко ново статусно решење могло донети искључиво уколико то одобри Савет Безбедности УН и то само ако Србија буде сагласна са таквим епилогом. Бриселски дијалог, не предвиђа статусна, већ техничка питања и то је статусно неутралан формат.
„Ако би се причало о статусу у било ком формату и ако би дошло до неког статусног решења, Уједињене нације су свакако једино место које би такав евентуални договор морале да покрију новом Резолуцијом“, тврди Анђелковић.
Њујорк адреса за статус, а не Брисел
Да ли је Србија спремна да прича о статусу или не, то је једна ствар, додаје наш саговорник, али УН је кровна институција од које зависи дефинитивна потврда таквог става.
„Што се тиче статусних преговора мислим да они могу да буду прихватљиви, али под условом да се прича о свим отвореним питањима на Балкану, укључујући и Републику Српску. Дакле, онда бисмо разматрали могућност неке нове међународне конференције која би обухватила и решавање статуса Косова, али и будућности Српске. Тако нешто би, начелно гледано, могло да буде прихватљиво“, каже Анђелковић.
У ком правцу се ствари, заправо, развијају више ће бити познато после Мaкроновог самита за Косово и Метохију који је недавно најавио председник Француске.
Макронова кухиња
Наиме, француски председник Емануел Макрон позвао је Београд и Приштину, да наставе дијалог о нормализацији односа. Дијалог који је покренут 2011. године под покровитељством Европске уније (ЕУ), три године након што је Косово прогласило независност, у застоју је од новембра 2018. године, док су се односи Београда и Приштине погоршали.
Макронов позив долази пар недеља након што је на Косову формирана влада коју предводи Аљбин Курти, некада лидер опозиције. Та влада је задужена да води дијалог са Београдом.
Лидер Француске је предложио да се у Паризу организује у сарадњи са немачком канцеларком Ангелом Меркел, „самит са руководиоцима Косова и Србије“ у циљу оживљавања дијалога.
Ипак, чак и када би се на тим некаквим разговорима, хипотетички речено, дошло до статусног договора, ништа не би могло да заживи без пуне сагласности Србије, али и Русије и Кине у оквирима Савета безбедности УН.