Једна од ударних тема медија блиских властима у Црној Гори протеклих дана односи се на све учесталије „паљење црногорских застава“, које режимски медији и аналитичари покушавају да повежу са литијама Српске православне цркве и грађанима који у њима учествују.
Последњих дана у медијима се појавило неколико индикативних снимака гдје дјеца и малољетници, најчешће у оквиру школе, пале црногорску заставу, а огроман простор добио је и случај из Будве, када су три особе ухапшене под сумњом да су запалила црногорску заставу која се вијорила на једном од јарбола на Словенској плажи.
Паљење црногорске заставе - акција „лажне заставе“
Званични наратив власти је да је циљ ових „скандалозних акција“ нестанак Црне Горе и Црногораца и „претварање Црне Горе у великосрпску или великоруску губернију, при чему се као кривци априори означавају вјерници СПЦ и људи који протеклих мјесеци масовно посјећују литије.
И док на овај начин траје кампања да су грађани који су устали у одбрану светиња заправо „рушитељи Црне Горе“, са друге стране, бројна су и мишљења да је паљење црногорских застава заправо акција – „лажне заставе“, те да на тај начин власт жели поново припремити предреферендумски амбијент, у којем би приказала себе као бранитеља државе од Српске православне цркве.
Што се тиче случајева паљења званичне заставе Црне Горе, аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик истиче да не постоји нормалан и цивилизован човјек који такав сраман чин не би осудио, али и додаје да по његовом мишљењу постоје само двије могућности у вези са могућим изгредницима.
„Прва је да је то дјело самог монтенегринског режима, које се традиционално увијек бави таквим стварима приликом покушаја обесмишљавања сваког легитимног вида отпора властима. И друга – да су изгредници заиста шовинисти који су у толикој мјери глупаци да не примјећују штету коју праве страни за коју се наводно боре.“
„Међутим, ниједна могућност не може повезивати случајеве паљења заставе са литијама, и таква конструкција је срамотна и подла. Напротив, литије су примјер молитвеног и достојанственог хода, док црквени великодостојници на свакој од њих упућују посебне молбе учесницима да не праве нити најмањи могући инцидент и провокацију“, категоричан је Вукићевић.
Оживљавање предреферендумског наратива
Сличног става је и аналитичар и дугогодишњи новинар Матија Николић, који сматра да се ситуација у Црној Гори након масовног изласка грађана на литије, од стране режима покушава свести на потпуну референдумску кампању, којој је Ђукановић сада морао да прибјегне.
Он додаје да је режим, видјевши да се увалио у озбиљан проблем након изгласавања закона о слободи вјероисповјести, сада своју позицију брани „скоро фашистичким тезама“, у којим су људи у литијама лудаци и антидржавни и антицивилизацијски елементи који су примјеренији средњем вијеку или неким другим друштвима.
„Ђукановић употребљава тезу аустроугарских освајача о великосрпској агресији, и сада користи све што може да то поткријепи, као што су паљења црногорских застава – ко год да их је палио и као да нико нема шта паметније да ради“, оцијењује Николић за Спутњик.
Овај аналитичар истиче да је све то нажалост последица околности да власт у Подгорици и даље тврдоглаво иде по старом издиктираном геополитичком правцу страних окупатора, у коме су Албанци и Хрвати пријатељи, а Срби непријатељи.
„Невјероватна је дрскост Мила Ђукановића да у тренутку када се његовој моћи супроставила већина грађана Црне Горе – не поднесе оставку, што би се догодило у свакој нормалној и демократској земљи“, сматра Николић.
Наш саговорник нема дилему да све указује да предсједник ДПС-а не одустаје од своја два циља - да побиједи на изборима и да отме светиње. Са друге стране, народ на литијама шета јер је, како закључује, „у Богу нашао спасење и цркву која га овог пута неће издати“.