Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу у понедељак је посетио Београд, где се састао са српским колегом Александром Вулином, с којим је разговарао о унапређењу сарадње у области одбране.
Они су положили венце на Спомен-обележје ослободиоцима Београда и на Споменик црвеноармејцу и положили капсулу у спомен-плочу „Вечне ватре“, а руском министру уручен је почасни докторат за изузетан допринос развоју Универзитета одбране.
Гости емисије „Свет са Спутњиком“, генерали у пензији Видосав Ковачевић и Жељко Нинковић, као и пуковник у пензији Милоје Пршић, бивши начелник Архива Оружаних снага СФРЈ и начелник Војно-историјског института, оценили су да је Шојгуова посета Србији од изузетног значаја.
Војни односи Србије и Русије никада бољи
Пршић је војне односе Србије и Русије окарактерисао као никада боље и истакао да је Србија под великим притиском западних земаља и НАТО.
„Запад и НАТО не прихватају и не воле када било која тачка, у зони коју они сматрају својом, показује своју самосталност, односно када представља потенцијалну клицу која би некада могла да им се супротстави“, рекао је Пршић и додао да је данашњи однос између Русије и Србије братски и равноправан.
Саговорник Спутњика оценио је и да је уручење почасног доктората Шојгуу добра ствар, јер сматра да руски министар представља нераскидиву алку у ланцу односа Србије и Русије.
„Вечни пламен“ – симбол борбе против лажне историје
Пршић је изразио забринутост јер сматра да се у Европи дешава ревизија историје, што је окарактерисао као опасно, јер они који су били уз губитнике Другог светског рата покушавају да се у „новој историји“ покажу у друкчијем светлу, као и да се поставља теза да до рата не би ни дошло да није било комунизма и Совјетског савеза. "
„Овај „Вечни пламен“ који ће бити упаљен подсећа на јединство и антифашизам. То је одговор на политику Запада да се терет Другог светског рата пребаци на другу страну“, истакао је Пршић.
„Панцир С1“ све време у Србији?
Коментаришући набавку војног наоружања од Русије, Нинковић је описао преговоре о набављању наоружања као озбиљне и комерцијалне и истакао да је смањење цене за један и по одсто велики успех. Он је нагласио да су све ставке досадашњих уговора тог типа увек биле испоштоване.
„И наша и руска страна врло конкретно поштују уговоре. Ако говоримо о МИГ-овима, ништа није каснило. Све је стигло када је требало, по договореним условима. Ту није било већих проблема, само оних текућих које смо решавали у ходу“, објаснио је Нинковић.
Он је рекао да је Србија раније добијала војна средства и од САД-а, али да није имала адекватну опрему и знање да их користи, као и да су та средства била половна и да на томе није могла да се гради будућа сарадња. Међутим, саговорници Спутњика сложили су се да је однос с Русијом, када је у питању снабдевање војном опремом, савезнички и братски, али и око тога да имамо способне људе који ће моћи да управљају свим средствима која пристигну у Србију.
Осврћући се на наводе медија да је ракетни систем „Панцир С1“ требало да са Шојгуом стигне у Србију, Ковачевић, позивајући се на поуздане изворе, верује да „Панцир“ заправо није ни одношен из Србије, јер није практично да се такав систем толико пута доноси и односи из земље.
Српска војска све јача
Ковачевић је истакао да је за политику војне неутралности коју Србија води потребна озбиљна војна снага и да га радује што Русија подржава тај статус Србије, која је војно све јача.
„Ми сада стварно можемо да рачунамо да смо довољно јаки да се бранимо. Ми нећемо да нападамо. Средства која набављамо су одбрамбена и Србија је у том смислу веома јака“, рекао је Ковачевић.
По њему, Србија треба да задржи политику војне неутралности, да сарађује са свима и ресетује односе са САД. Међутим, Пршић сматра да војна неутралност може да буде поништена ако је противник „силеџија“.
Забринутост за Србе упутити и Кини
Коментаришући забринутост коју је Вулин изразио Шојгуу због тренутних ситуација у Црној Гори и Републици Српској, Ковачевић је истакао да је мир потребан свима, али да се нешто мора рећи онда када се пређе одређена граница. Пршић сматра да обраћање Русији није довољно, већ да би забринутост требало да се званично истакне и Кини.