У тој пећини смештеној у полуаутономној регији Курдистан у северном Ираку, 1960. године откривен је добро очуван горњи део тела одраслог неандерталца који је живео пре 70.000 година.
Процењује се да је неандерталац који је назван Сханидар З био у четрдесетим или педесетим годинама, али његов пол је остао неутврђен.
Пећина је представљала кључну локацију за археолошка истраживања и сазнања половином 20. века, а у њој су пре 60 година пронађени остаци 10 неандерталаца, седморо одраслих и троје деце.
Тада је на налазишту, у близини једног костура, откривена и већа количина цветног полена, што је научнике подстакло на то да истраже јесу ли и неандерталци прибегавали посмртним ритуалима сахрањивања својих мртвих уз цвеће.
"Овде је кључна намера која се крије иза покопа. Тело се, наиме, може покопати из сасвим практичног разлога - да бисте избегли опасне лешинаре или да бисте елиминирали неугодан мирис. Али, када изоставимо практичне елементе, ово је значајно јер упућује на комплекснији, симболички и апстрактан начин размишљања, саосећање и бригу за мртве, а можда и осећај жалости и губитка", сматра научница са Свеучилишта у Кембриџу Ема Помероy, главна ауторка истраживања.
Научници верују да је Сханидар З намерно смештен у јаму ископану у дубљим слојевима земље, која је била намењена за још четири тела.
Костур лежи на леђима с левом руком испод главе и савијеном десном руком испруженом у страну.
Неандерталци су били крупније грађе од хомо сапиенса и имали су гушће обрве. Насељавали су подручје Евроазије и атлантске обале до Урала у раздобљу од пре 400.000 година до отприлике пре 40.000 година, кад су нестали и када се наша врста доселила у то подручје.