Лажна бомба из Вашингтона: Асанж - херој или мученик

Вест да је амерички председник Доналд Трамп понудио да помилује оснивача Викиликса Џулијана Асанжа треба тумачити као својеврсни тест јавног мњења, да се утврди да ли га народ види као хероја или мученика, као и да се на тај начин антиципирају нове претње од његових следбеника и истомишљеника, сматрају аналитичари.
Sputnik

Несвакидашња вест да је Трамп понудио помиловање Асанжу у случају да каже да Русија није била умешана у цурење имејлова током председничких избора 2016. године одјекнула је широм света. Убрзо након тога је Вашингтон демантовао ту информацију, док је портпаролка Беле куће Стефани Гришам изјавила да је у питању „потпуна измишљотина и лаж“.

Цела ова прича потекла је од Асанжовог адвоката Едварда Фицџералда који се позвао на изјаву сведока, некадашњег републиканског конгресмена Дејне Рорабахера, који је посетио Асанжа још 2017. године у амбасади Еквадора, када је рекао да га је Трамп лично послао да му понуди помиловање.

Након што су сви медији пренели ову информацију огласила се портпаролка Беле куће која је навела да „председник једва и да познаје Рорабахера, да никада није разговарао са њим о тој теми, као и да је са њим једва и причао о било чему.

Тест јавног мњења: Херој или мученик

Према речима политичког аналитичара и члана Академије војних наука Сергеја Судакова, реч је о својеврсном тесту са циљем да се утврди на који се начин јавност односи према Асанжу, имајући у виду да је свима добро познато са којима се оптужбама суочава, било да су у питању реалне или не.

„Потребно им је да схвате, ко је он данас – херој или мученик, да ли га јавност заиста види као некога ко износи истину на видело, али и да ли народ на Викиликс гледа као на пројекат који је још увек актуелан? Када говоримо о потенцијалном помиловању, потребно је утврдити и који ће део јавности на ово позитивно одреаговати – а пре свега се ту мисли на његове следбенике“, образлаже Судаков.

Он такође наводи и да је та информација од круцијалног значаја за америчке специјалне службе како би могле да антиципирају нове птрење од стране његових истомишљеника и следбеника. Судаков каже да се управо из тог разлога и пуштају у јавност такве информације, будући да је свима добро познато да Америка Асанжа никада неће оставити на миру, пре свега јер га целокупна америчка власт, баш као и све обавештајне службе, сматрају државним непријатељем.

„Мислим да до таквог договора између Асанжа и америчке власти тренутно не може бити ни речи, јер када би му опростили, то би уједно значило да би могли да се појаве и нови људи слични њему“, констатује он.

Помиловање могуће само ако...

Ако говоримо о хипотетичком договору који би могао да буде постигнут између власти САД и Асанжа, према речима Судакова, то онда „пије воду“ искључиво у условима његовог потпуног покајања.

Како тврди, да би био помилован, Асанж мора да докаже да више никада неће ратовати против своје државе, да неће бити државни непријатељ. Он мора да послужи као пример свима који помишљају да на било који начин издају своју земљу.

Судаков подсећа и на случај са познатим америчким војником, који је потом променио пол и име у Челзи Менинг – она је била прво ухапшена због тога што је поверљиве документе Владе САД проследила Викиликсу, а потом и помилована. Њу је тадашњи председник Барак Обама помиловао искључиво под условом потпуног покајања, након чега је медијима дала на десетине интервјуа у којима је говорила о томе да је издаја Америке била њена највећа грешка у животу.

Саговорник Спутњика наводи и да би у случају хипотетичког помиловања, Асанж требало да заузме исти такав став, да преузме улогу апсолутног поборника идеје да је све то чиме се бавио Викиликс – највећа грешка у његовом животу, и тек након тога је могуће постићи некакав договор.

Истоврмено, додаје он, уколико буде инсистирао на свему на чему је инсистирао до сада, ништа од тога се никада неће десити, штавише, власти Америке ће га све више притискати како би свима јасно ставили до знања да казна стиже сваког, где год да се налазио, небитно колико је времена прошло. То мора да послужи као доказ да америчка власт, баш као и америчке службе, такве злочине никада не праштају.

Коментар