Асанжов адвокат Едвард Фицџералд позвао се, пред Прекршајним судома у Вестминистеру, на изјаву сведока, бившег америчког републиканског конгресмена Дене Рохрабахера, који је посетио Асанжа 2017. године у амбасади Еквадора, и навео да га је председник послао да понуди помиловање, пренео је синоћ Ројтерс.
Услов за помиловање је, према Рохрабахеровој изјави, да се Асанж сагласи са тврднајма САД да Русија није била умешана у цурење и-мејлова који су нанели штету председничкој кампањи демократског кандидата Хилари Клинтон.
Бела кућа: Потпуна лаж
Како наводи „Би-би-си“, судија Ванеса Баретсер пресудила је да је сведочење прихватљиво, док Бела кућа тврди да је то „потпуна измишљотина и лаж“.
Портпарол Беле куће Стефани Гришам изјавила је да „председник једва и да познаје Дану Рохрабахера, осим што је бивши конгресмен“.
„Никада није разговарао са њим о тој теми, или скоро о било којој теми. То је потпуна измишљотина и потпуна лаж“, рекла је Гришам.
Низ и-мејл порука на штету Демократске странке и тадашње председничке кампање Хиллари Клинтон хаковани су пре него што их је 2016. објавио Викиликс, три дана пре конвенције Демократске странке у Филаделфији.
Асанжу прети 175 година затвора
Тада је објављено више од 20.000 пиратских говорних порука са налога седам званичника демократа, из којих се види неповерење и презир врха странке према бившем ривалу Хилари Клинтон у трци за председничку номинацију, Бернију Сандерсу.
ЦИА је крајем 2016. године саопштила да су откривени појединци повезани са руском владом, који су омогућили хаковање хиљада и-мејлова Демократског националног комитета, шефа изборног штаба Хилари Клинтон и оних које је објавио Викиликс.
Асанж се у судници у којој су изнете тврдње о наводној могућности помиловања, појавио путем видеолинка из затвора у Лондону.
Он се налази у лондонском затвору Белмарш уочи рочишта о изручењу које почиње овог мјесеца.
Суд у Британији га је у септембру прошле године осудио на 50 недеља затвора због кршења услова кауције док је био у егзилу у амбасади Еквадора у Лондону.
САД га терете по 18 тачака оптужнице - од којих 17 на основу Акта о шпијунажи - због намере да прибави и објави повјерљиве дипломатске и војне документе.
Ако буде у САД осуђен за шпијунажу и издају објављивањем тајних државних докумената, прети му казна и до 175 година затвора, преноси Танјуг.