Кудрин, бивши вицепремијер и министар финансија Русије, у ексклузивној изјави за Спутњик објашњава да свака земља треба да се оријентише на мултилатералну сарадњу.
— Не треба стављати акценат само на једно. Ни Русија себе не ограничава у сарадњи са ЕУ и другим земљама на светском тржишту, као и са другим земљама Азије, не само Кине. Зато је данас добар рецепт имати мултилатералне односе, не само са једном страном. Без обзира на то што ће Русија можда повећавати своје присуство, то треба да иде руку под руку са сарадњом и са другим земљама.
Чиме се објашњава што Србији стално пребацују повећање сарадње с Русијом, јер је то, кажу, супротно нашој тежњи да постанемо чланица ЕУ. Одакле тај страх од економског присуства Русије у овом региону?
— Различита тржишта, као што су ЕУ или Русија, имају различите стандарде у управљању, технологијама, принципима царинског регулисања. Зато нећемо то назвати страхом, него тиме да свако хоће да се покаже конкурентнијим у сарадњи. Наравно, кад Русија јача свој утицај код неког то може пробудити осећај конкуренције. Ту видим главни разлог. И војно-политички савези имају значај у геополитици и можда се ту очекују неки ризици за Европу, али мени је сада тешко да то оценим. Зато ту пре свега видим економску конкуренцију — кад неко повећава свој утицај на пројекте и инвестиције. Ко више сарађује тај више промовише своју робу, која је заснована на његовим техничким стандардима и захтевима. Ево зашто је то тако — због конкуренције.
У чему је предност Русије кад је реч о сарадњи да Србијом?
— Предност је у нашој блиској култури и блиском менталитету наших грађана. То помаже у сарадњи.
Како ће споразум који сте потписали у пракси утицати на сарадњу Србије и Русије у тој области?
— Споразум ће помоћи да интензивније заједнички радимо, али пре свега да размењујемо најбољу праксу. Сада се све рачунарске коморе у свету престројавају. Постоје савремени, озбиљнији изазови у вези са дигитализацијом. Аудит постаје дистанциони, ослања се на базе података, анализу, алгоритме и зато ми сада не треба да заостајемо него да размењујемо најбољу праксу и нове приступе. Друго, развијаћемо тзв. стратешки приступ где разматрамо не само финансије и новац, него и то како смо постигли коначни резултат, спроводећи одређену државну стратегију и државни програм. То захтева и квалитативне нове процене, не само финансијске. Данас нам је потребно да размењујемо искуство. Србија је наш добар партнер, постоји заједничко разумевање. Осим тога, имамо заједничке државне пројекте. Русија помаже у обнови железнице, имамо задатак да поставимо гасовод, имамо културне пројекте, споразум о слободној трговини, па нови споразум који чека ратификацију о формирању центра за нуклеарне технологије. Имамо заједничке пројекте, а наше две коморе могу заједнички да спроводе аудит тих пројеката. Зато постоји потреба да тешње сарађујемо, а овај споразум ће нам помоћи у томе.