Европи у том преживљавању у новим светским околностима може помоћи стварање европског савета за безбедност, који ће омогућити брже, доследније и ефикасније реаговање на изазове.
„У свету је, како је добро увидео немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, приметна ‘деструктивна динамика’”, сматра Урсула Вертер-Пич.
Како ауторка чланка наводи, пред Европом је много изазова, а у међувремену је реч „нестајање Запада” постала девиза недавно одржане Минхенске безбедносне конференције.
Она објашњава да Европска унија није успела да постане утицајан играч на светској сцени пре свега зато што су европски политичари одбили да прихвате „нову, окрутнију реалност” у којој су државе спремне да промовишу своје интересе помоћу силе. Из свега произилази такозвана милитаризација економских средстава, информација, технологија и технолошке сфере.
Поред тога, како ауторка чланка наводи, свет је постао квадриполаран и у њему бивствују „кинески змај”, „амерички бизон”, „руски медвед” и „шачица Европљана”.
Ауторка сматра да су Европи неопходни прагматизам, храброст и преиспитивање послератне безбедносне архитектуре да би ушла у ту игру без доливања уља на ватру. Одговор на многе изазове пред којима се Европска унија налази може, према њеном мишљењу, бити формирање европског савета за безбедност. Уз његово постојање би било лакше усаглашавање спољне политике, као и политике у области одбране и безбедности. Он би омогућио обуздавање самовољног деловања Немачке, Француске и Велике Британије, због којих често страдају „мале” чланице ЕУ.
Ауторка истиче да се нови савет за безбедност може створити на основу већ постојећих структура у Европи и може постати одговор на нестабилну ситуацију у свету, а иницијатива поседује и велики потенцијал: брже реаговање, пораст глобалног утицаја и активно учешће у светским процесима. Другим речима, Европа ће проговорити „језиком моћи”, а „нестајање Запада” ће се смањити, закључује ауторка чланка Урсула Вертер-Пич.