Још нису откривени конкретни докази о њеном постојању, али то не спречава археологе и историчаре да се баве митологијом која одувек интригира радознале умове.
Јесу ли становници Атлантиде заиста постојали и шта им се догодило...
Ово је неколико теорија о судбини ове изгубљене културе која је, према легенди, у древна времена владала светом.
Атлантида је била континент који је прогутао Атлантски океан
Идеја да је реч о историјско потврђеном месту, а не о причи коју је измислио Платон, утицајни старогрчки филозоф и приповедач, јавила се тек крајем 19. века. У својој књизи „Атлантида: претпотопни свет“ из 1882, писац Игњатијус Донел тврдио је да су древни народи наследили достигнућа, попут језика, обраде земљишта и метала, од напредне цивилизације која им је претходила.
Донел је описао потопљени континент, који се, према Платоновим наводима, налазио изван Херкулових стубови код Гибралтара, теснаца који раздваја Средоземно море од Атлантског океана. Савремена океанографија и знања о тектонским плочама које данас примењујемо ипак не иду у прилог овој теорији.
Атлантиду је прогутао Бермудски троугао
Надахнути Донелијевим делом, многи писци су касније износили претпоставке да се Атлантида налазила негде другде. Један од њих био је и Чарлс Берлиц, унук оснивача чувене школе за учење страних језика Берлиц.
Он је током `70-их тврдио да је Атлантида прави континент и да се налазио недалеко од Бахама, али да га је прогутао Бермудски троугао. Реч је о озлоглашеном подручју Атлантског океана где бродови наводно нестају под неразјашњеним околностима, преноси портал Кликс.
Поклоници ове теорије као основни доказ истичу присуство необичних подводних грађевина, налик улицама и зидинама, које се налазе недалеко од обале архипелага Бимини. Научници процењују да је реч о природним структурама насталим од насумично наслаганих стена.
Антарктик је некада био Атлантида
Аутор Чарлс Хапгуд у својој књизи „Earth's Shifting Crust“ из 1958, за коју је Алберт Ајнштајн писао предговор, износи претпоставку да је пре отприлике 12.000 година дошло до помицања Земљине коре, услед чега је Антарктик премештен јужније него што је био до тада.
Хапгуд сматра да је клима на том ранијем Антарктику била умеренија, и да се тамо развила напредна цивилизација. Када је дошло до наводног помицања коре, па се континент преместио, температура је нагло захладила и оковала величанствене градове Атлантиђана ледом.
Баш као и Донеллијева, и ова теорија претходи сазнањима која данас поседујемо о кретању тектонских плоча, а која побијају овакву претпоставку.
Мит о Атлантиди у ствари говори о Црноморском потопу
Можда је Атлантида измишљено место, али није немогуће да представља алегорију стварног историјског догађаја. Постоји хипотеза о настанку Црног мора, према којој је оно настало приближно 5600. године пре нове ере, када је Средоземно море пробило Босфорски мореуз и напунило дотадашње слатководно језеро морском водом. Ова хипотеза налаже да је језеро од којег је настало Црно море било упола мање.
Ако се овакав потоп заиста догодио, може се претпоставити да је изазвао премештање становништва које је насељавало рубове хипотетичког језера. Они су, тако, бежећи од надолазеће воде сликовито описивали своје доживљаје, а те приче су, затим, неколико хиљада година касније надахнуле Платона да пише о изгубљеној цивилизацији, пише „Хистори“.
Атлантида сведочи о критској (минојској) цивилизацији, која је цветала на грчким острвима
Једна од теорија новијег датума односи се на цивилизацију с грчких острва Крит и Санторинија, која је цветала између 2500. и 1600. године пре нове ере. Име носи по легендарном краљу Миносу. Верује се да је то била прва европска велика цивилизација. Минојци су подизали прекрасне палате, градили су путеве и били су први Европљани који су користили писмо.
На врхунцу своје моћи минојска цивилизација је напрасно ишчезнула из тока историје. Овај недокучив догађај распирио је низ теорија о могућој вези с изгубљеном цивилизацијом Платонове Атлантиде. Историчари сматрају да се око 1600. године пре нове ере догодио разоран земљотрес, који је уздрмао вулканско острво Теру, данашњи Санторини, што је довело до ерупције застрашујућих размера. Десет милиона тона стена, пепела и гаса је избачено у атмосферу. Цунамији који су уследили били су довољни да униште минојске градове, што их је учинило рањивим за нападе других народа с копна.
Атлантида је плод Платонове маште
Већина историчара и научника се слаже да је Платоново приповедање о изгубљеном краљевству Атлантиде чиста фикција. Он је, вероватно, замислио Атлантиду као савршену цивилизацију, чија је суморна прича о нестанку служила као упозорење да богови кажњавају људску охолост. Осим Платонових дијалога, не постоје други записи о овој митској култури. Штавише, успркос развоју савремене океанографије и напорима у мапирању океанског дна, још није пронађен ниједан доказ о овој потопљеној цивилизацији.