Керсти Каљулаид је, поводом изјаве председника естонског парламента Хена Пилуаса да би Русија требала да врати „анексиране територије“ Талину, подсетила да је један од главних услова за улазак Естоније у НАТО било одустајање од претензија на територије које су јој припадале до Другог светског рата.
Она је подсетила на речи бившег естонског премијера Андреса Таранда, који је после повлачења совјетских трупа из Естоније рекао да треба „ићи напред“ по питању граница измењених после Другог светског рата.
„Без таквог приступа никада нам се не би отворила врата НАТО-а. Дали смо обећање савезницима да Естонија неће имати територијалне претензије на суседне земље“, изјавила је естонска председница.
Она је такође обећала да ће Естонија наставити да улаже напоре за ратификацију Споразума о државним границама с Русијом, који је потписан 2014. године.
Хен Пилуас је почетком месеца изјавио да је Мировни споразум из Тартуа с Русијом из 1920. и даље на снази.
С тим у вези, Министарство иностраних послова Русије саопштило је да та изјава показује да политичке елите у Естонији „немају проблем са прошлошћу, већ са будућношћу“.
Проблем са пограничним територијама
Мировни споразум из Тартуа закључен је 2. фебруара 1920, након борбених дејстава у рату за независност. Према овом документу, совјетска Русија била је прва држава на свету која је признала независност Естоније.
Овим споразумом су Москва и Талин установили линију државне границе. Према споразуму, Естонија је добила део Псковске губерније (тзв. Печорски крај, сада Печорски рејон у Псковској области), територије на десној обали реке Нарова (Нарва), данас територија Лењинградске области. Ове земље су враћене у састав РСФСР-а 1944. године.
Талин и даље сматра овај споразум основним документом који потврђује суверенитет земље и подсећа на рођење естонске државе и сукцесију данашње Естоније. Русија Споразум из Тартуа сматра историјским документом који нема правну снагу.
Из тог разлога стране још увек нису ратификовале нови споразум о граници. Он је првобитно потписан 2005. године, али је у процесу ратификације Талин у закон једнострано укључио преамбулу која садржи референце на Споразум из Тартуа. Москва је то оценила као могућност да се убудуће исказују територијалне претензије и повукла свој потпис.