Марковић је у разговору са европским парламентарцима изнео тврдњу да СПЦ себе ставља изнад државе Црне Горе, те да не признаје црногорску „сувереност и независност“. Алудирајући на изјаву митрополита Амфилохија који је казао како се нада да нема ниједног Бокеља, Црногорца и Брђанина који ће гласати за оне који „отимање светиња устоличују први пут у историји Црне Горе“, Марковић је поручио да је неприхватљиво да црква исказује амбицију да „утиче на избор власти“.
Ко је изнад државе
Из Митрополије црногорско-приморске није се дуго чекало на одговор, у ком је премијеру поручено да је у питању класична замјена теза, односно да је власт та која се континуирано ставља изнад државе кршећи чак и Устав Црне Горе, те да никада Црква није именовала министре, посланике и државне службенике, али да се зато црногорска власт „директно мијеша у канонско устројство Цркве и одређује ко је црква а ко није“.
„Црква никада није била, нити ће икада бити против Црне Горе, али неће ни бити слијепи послушник атеистичких владара који желе да је устројавају по својим мјерилима и аршинима“, стоји, између осталог, у одговору Митрополије, у ком се констатује да су Ђукановић, Марковић и њихова партија (ДПС), у ствари „једини који се стављају изнад Црне Горе, претворивши институције система у машинерију за остваривање својих политичких и партијских интереса“.
Грађанин носилац суверенитета
Социолог Илија Маловић каже да се, слушајући изјаве предсједника Владе Душка Марковића, стиче утисак да му недостаје неких основних знања из теорији државе, тј. да црногорски премијер врло често пренебрегава чињеницу — да држава, влада, парламент и посланици постоје због грађана (да им директно или индиректно одговарају), те да иза свих поменутих институција стоји грађанин као носилац суверенитета.
„У жељи да на силу створи аргумент против цркве, премијер је заборавио да је у представничкој демократији држава продукт воље народа која се исказује изборима, али и демонстрацијама и незадовољством и да она мора да обавезује. Веома је мало земаља у свијету у којима се закон против кога је огромна већина становништва не би повукао или макар радикално измијенио“, каже Маловић за Спутњик.
Недостатак компромиса и демократије
Уколико пак црногорски премијер заиста сумња да је већина народа против закона о слободи вјероисповјести, наш саговорник предлаже да Марковић у том случају треба да га изнесе на референдум, гдје би се коначно одредила његова судбина.
Маловић је подсјетио да против закона упорно већ недјељама демонстрира бар трећина, ако не и половина становништва.
„Нажалост, када погледамо стање медија, политичку сцену и квалитете кадрова који одлучује о судбини Црне Горе, јасно нам је да од компромиса, демократије и правде тренутно нема ништа“, каже Маловић уз поруку да ако се власти у Подгорици толико боје да би мирне и достојанствене литије могле бити злоупотребљене или да имају антидржавни карактер, нека једноставно укину закон, па ће и литије престати.