Тим документом се утврђују циљеви колеџа, његово подручје деловања и његово управљање, преноси хрватски портал Еурактив „Јутарњег листа“.
Идеју о оснивању колеџа покренуо је француски председник Емануел Макрон говором на Сорбони септембра 2017, када је говорио о снажнијој Европи. Макрон је тада изразио потребу за оснивањем својеврсне европске обавештајне академије где би се обавештајне заједнице чланица ЕУ још више зближавале кроз обуку, образовање и размену.
Француска је у марту 2019. окупила европске безбедносне и обавештајне службе и тада је почео рад на конципирању Обавештајног колеџа у Европи.
Учешће у Обавештајном колеџу, који медији у Европи називају „Школом за шпијуне“ понуђено је за 30 држава (27 чланица ЕУ, Велика Британија, Норвешка и Швајцарска), а до сада су 23 државе потврдиле да ће потписати писмо о намерама - Француска, Немачка, Италија, Хрватска, Холандија, Мађарска, Португал, Аустрија, Белгија, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Летонија, Литванија, Малта, Норвешка, Румунија, Словенија, Шпанија, Шведска и Велика Британија.
Пројекат Обавештајног колеџа у Европи требало би да води Грчка, уз подршку Кипра, објављено је раније.