Реч је о врсти по имену леканелео или скраћено лео. Крволочна мачка некада је лутала Риверслијем који је сада центар светске културне баштине.
Леканелео је један од најмањих марсупијалних лавова. Познат је по снажним преткутњацима који су могли да пробију кост. Научници су веровали да је ова врста припадала роду priscileo roskellyae, али су палеонтолози Ана Гилеспи, Мајкл Арчер и Сузан Хенд открили да је реч о посебној врсти.
Арчер каже да су мали, али снажни преткутњаци утицали да се леканелео разликује од осталих врста марсупијалног лава.
„Леканелео је један од најмањих марсупијалних лавова икада. Заправо је био величине мачке. Имали су изванредне, издужене и врло оштре преткутњаке. Ово је најнеобичније прилагођавање или еволуција месоједа сисара на планети", објашњава Арчер.
Животиње из прашума Квинсленда плашиле су се леканелеа упркос његовим димензијама. Не зна се како би се сада снашао у дивљини јер не постоји ни једна врста која му је слична.
Живео је у мирној прашуми на којој се данас налази суво и снажно ниско растиње Риверсли. Арчер каже да је прашума нестала због глобалног загревања и упозорио да ће Аустралија остати без многих биљних врста због климатских промена, преноси Кликс писање Дејли мејла.
Риверсли је после посета сер Дејвида Атенбороуа постао најпознатија локација фосиа локација у Аустралији. На том месту се налазе добро очувани остаци животиња које су живеле пре 23 милиона година.
Марсупијални лавови нису уско повезани са афричким лавовима или угроженим азијским лавом с поднебља Индије јер су се развили изоловани од остатка света. Најпознатија врста марсупијалног лава је thylacoleo carnifex. Може да се сретне у природњачким музејима и највећи је сисар месојед који је икада постојао у Аустралији. Просечна тежина износила је од 100 до 130 килограма, а поједини примерци достизали су до 160 килограма.