Шта крију тајне планина Тадрарт Акакус у Сахари

Планине Тадрарт Акакус, које се налазе у срцу Сахаре, данас представљају ужарене и беживотне стене, напола прекривене песком. Међутим, ако је судити по бројним цртежима на стенама, костима домаћих животиња, али и остацима култивисаних биљака, овде је некад бујао живот.
Sputnik

За време археолошких истраживања у пећини Такаркори у југозападној Либији археолози су пронашли велики број рибљих костију, што је научницима дало до знања чиме су се хранили људи који су ту живели на почетку холоцена (временски период који траје од око 10.200 година пре нове ере до данас).

Очуваност тих остатака омогућила је научницима да увиде како се прехрамбена структура локалних становника променила услед климатских промена у Сахари.

Сахара била богата водом

Археолошка истраживања белгијских и италијанских научника показују да је током већег дела раног и средњег холоцена, тај регион био богат водом, као и да постоје трагови бројних људских насеља. 

Након ископавања, археолози су открили делове камене куће, као и бројне остатке производа које су јели древни људи. То су претежно биле кости риба и сисара. Идентификоване су две врсте речних риба - сом и тилапија.   

На основу старости фосила, истраживачи су закључили да је временом смањен унос рибе у исхрани локалног становништва. Ако је у периоду од 10.200 - 8.000 година пре нове ере риба чинила 90 одсто укупне исхране, од 5.900- 4.650 година пре нове ере чинила је до 40 одсто исхране.

Научници пронашли начин како да Сахару учине плодном

Клима се драстично променила

Све то указује на то да се до шестог миленијума пре наше ере клима веома променила, многа језера су пресушила, а у тим преосталим водама опстали су само сомови. Поред тога, огроман број костију сисара потврђује закључке да су древни људи били приморани да са риболова пређу на лов, а потом на сточарство.

Верује се и да су, судећи по пронађеним костима риба, реке области Тадрарт Акакус ушле у речни систем Нила у раном холоцену.

„Наше истраживање открива везу између древне хидрографске мреже Сахаре и Нила, пружајући важне информације о драматичним климатским променама које су довеле до настанка највеће и најврелије пустиње на свету“, рекао је руководилац овог истраживања Вим Ван Нер.

Додао је и да се пећина Такаркори показала као право благо за афричку археологију и као место где смо могли да сазнамо на који начин су древни људи живели у условима променљиве климе.

 

Коментар