На литије због спорног Закона о слободи вјероисповјести редовно излази више десетина хиљада људи, а према неким процјенама, у суботу је у Подгорици било око 100 хиљада људи — скуп за који су многи сматрали да је за величину земље попут Црне Горе немогућ.
И док су противници литија сматрали да ће се народ брзо уморити, атмосфера је таква као да је у питању тек загријавање. Међу онима који шетају су и стари, и млади — и то дословце, од беба које родитељи воде на литије, па до људи у дубокој старости. На литијама се лако може наћи прегршт успјешних и слободних људи из најразличитијих бранши. Једна од оних који редовно иду на литије је и пјесникиња из Никшића и професорка српског језика и књижевности Милица Бакрач.
Дијете литија
Та награђивана пјесникиња истиче да као сваки српски писац, који живи и ствара у Црној Гори, и она радо учествује на литијама, јер су „литије последња одбрана свега, не само наше цркве, већ и српског језика, и Космета, и Светог Саве, и историје, и читавог нашег бића“.
„На литије одлазим као писац и као мати, јер и моја дјеца знају да је црква наш духовни дом, да је црква истина, а наша људска дужност је да се боримо за истину и правду. Литије су наше житије. Сада заиста, Црна Гора јесте срце православља, достојна својих предака, Немањића и Петровића“, каже Бакрачева за Спутњик.
Та списатељица која је, између осталог, награђена и Повељом Светог Саве, такође истиче да је сада много срећна што након референдума 2006. године ипак није напустила Црну Гору, иако је имала тај наум, те да је данас посебно „лијепо бити дијете литија“.
Литије скенер Црне Горе
„И да сам отишла из Црне Горе, сада би ми литије биле велики мотив да се овој земљи опет вратим. Литије су показатељ, скенер за данашњу скицу Црне Горе“, увјерена је наша саговорница.
Она додаје да ће литије на концу збиља показати и ко је ко у Црној Гори, односно ко је заиста спреман на жртву и љубав, на страдање...
„А о другим људима, који су против наших литија, нећу ни ријеч. Осим да им поручим, како рече и отац Гојко (Перовић), Црна Гора не може без нас, и додала бих, ми остајемо овдје и немамо куд из Црне Горе“, поручује наша саговорница.