Научници уверени да ће у подземним тунелима Марса наћи жива бића

Потрага за животом на Марсу привлачи све већу пажњу научника и то с добрим разлогом...
Sputnik

У посљедњих неколико година сазнали смо много о геолошкој разноликости и хисторији ове планете, па су астрономи све оптимистичнији да ће открити трагове живота, садашњег или некадашњег, пише Ен-Би-Си њуз. 

Питање живота на Марсу захтева нови научни концепт и знање о томе где би требало вршити истраживања на Црвеној планети.

Астробиолози и други стручњаци бавили су се неким од ових питања на научној конференцији у Новом Мексику. Они су расправљали о томе који је најефикаснији начин потраге за животом на Марсу, са системима за прикупљање узорака и без њих. У такве системе спада и Марс 2020 ровер, возило које је дизајнирала НАСА и које ће на лето ове године бити лансирано у свемир како би стигло на Црвену планету и почело с прикупљањем узорака који би могли бити корисни истраживачима.

Дубоке пећине крију жива бића?

Ученсници конференције сложили су се да је живот на Марсу најбоље тражити у дубоким подземним пећинама и у соли и леду. Суха и хладна површина Марса, с високим степеном радијације, сматра се ненасељеном, али подземни пролази хипотетички могу бити погодни за живот, јер можда имају способност заштитити жива бића од површинских фактора, преноси портал Кликс.

Влада Стаменковић, научник који ради у НАСА-ином Лабораторију за млазни погон у Пасадени у Калифорнији, подржао је идеју о проучавању подземља.

Научници уверени да ће у подземним тунелима Марса наћи жива бића

"Површина Марса је непријатељско окружење под радијацијом, где текућа вода не може дуго опстати. Најмања је вероватноћа да ће се на површини наћи живот. Подземне воде би могле бити једино станиште тренутног живота на Марсу, ако он и даље постоји", изјавио је он.

Ваздух у пећинама ослобођен радиоактивних компоненти

У протеклих неколико година на површини Марса откривени су кратери вулкана и пећински отвори. Како су кратери прекривени стврднутом лавом, сматра се да би одређени докази о постојању живота могли постојати испод ње.

Научници на Земљи су истражујући пећине установили да у њима постоји активност микроба који су другачији од површинских, јер се услови у пећинама разликују од оних на површини.

Потребно је учинити много тога како би се на Марсу нашла бића или барем трагови некадашњег живота, али се пећине сматрају најбољом почетном тачком. Оне нису опасне за истраживање, како многи мисле, јер су највјеројатније настале током природних процеса, па нису ризичне као рудници, будући да су имале много времена обликовати се и стабилизирати.

Постоје неки изузеци – ако се пећина налази у подручју склоном потресима, требали би бити пажљивији током истраживања.

Пећински ваздух на Земљи је биолошки другачији од онога на површини, па би и онај у пећинама Марса могао бити бољи од површинског, ослобођен од реактивних компоненти из атмосфере и погодан за одржавање специфичних облика живота који не морају нужно имати сличан биохемијски састав као они на Земљи.

Коментар