„Дешавања чији смо свједоци, а тичу се организације протеста, али и реакције дијела посланика у ноћи када се усвајао Закон, враћање је Црне Горе даље од 2006. године, ово је понављање 1997. године, када смо имали антиевропске следбенике с једне стране, и с друге стране проевропске снаге. Двадесет три године касније, у одбрани антиевропске политике на протестима, имамо скоро исте људе из 1997. године који су данас организатори протеста, са само једним циљем, да се заустави пут Црне Горе ка западу и партнерству са ЕУ, као и најзначајнијим партнером, САД ”, истиче Ђељошај у изјави достављеној медијима.
Према његовим ријечима, мањине ће „увијек бити гаранција као свугдје у свијету, да држава Црна Гора, коју су стварали сви њени грађани, може да превазиђе свако искушење на њеном путу, и на тај начин изнова потврди своју различитост као богатство које ће да се очува, као и стечени међунационални и међувјерски склад“.
„Мањине ће бити прве које ће стати у одбрану свих светиња: цркава, манастира, џамија и неће подржати одузимање истих од било кога. Мањине никада не би подржале закон који пропагира одузимање вјерских објеката. Мањине никада неће подржати власт која би угрозила вјерску слободу, било које религије у Црној Гори“, поручио је Ђељошај.
Наглашава да усвојени Закон о слободи вјероисповјести, јасно и децидно само потврђује одговорност државе према вјерским објектима и културним добрима.
„На крају крајева, де факто ниједан вјерски објекат није власништво вјерске организације, она су власништво грађана и њених вјерника, вјерници су их градили из својих прилога или као порески обвезници, а са тим аналогно све што је данас власништво Црне Горе је наше власништво, грађана Црне Горе, а не било које власти, односно Владе или општине“, казао је он.
Ђељошај истиче и да су мањине увијек биле и биће на страни тога да сви вјерски објекти припадају вјерницима, и наравно мањине ће као и увијек без размишљања бити са свима осталима који чувају сва достигнућа у држави.