Пет година без дечака и идола, али уз звуке улица: Годишњица смрти Владе Дивљана /видео/

На данашњи дан пре пет година умро је један од највећих аутора југословенске рок музике Влада Дивљан, фронтмен „Идола“ и истакнути музичар новог таласа. Аутор је низа песама које су обележиле југословенску музичку сцену ’80-их. „Одбрана и последњи дани“, албум „Идола“ објављен 1982, проглашен је најбољим албумом југословенске рок и поп музике.
Sputnik

Оно што је мало познато је да је први инструмент који је Влада свирао била мала мандолина, пошто је био фан групе „Дубровачки трубадури“, а касније је набавио гитару.

Звук улица

Први бенд Дивљан је формирао 1976. године и назвао га „Мерлин“, а затим је преименован у „Звук улице“. Бенд је био мешавина мелодичног рока, хард рока и џез рока. Радили су обраде Битлса, Ролингстонса, Џимија Хендрикса, као и сопствене песме.

Дечаци и Идоли

Крајем 1979. године формирао je бенд „Дечаци“. Када је фотограф и новинар Драган Папић упознао групу, постаје њихов креативни ментор. Објавио је слике „Дечака“ у часопису „Видици“. То је био концептуалан бенд без снимљених албума. Иако се јавност заинтересовала за њих због слика и графита који су се могли видети по београдским зидовима, „Дечаци“ су морали да докажу своје постојање. Преименовани су у „Идоле“ 1. марта 1980. на првој проби, где је Дивљан написао песму „Ретко те виђам са девојкама“.

Албум „Одбрана и последњи дани“ је издат почетком 1982. године и био је покушај да се бенд бави антрополошким приступом у православљу.

Затим су снимили стриктно комерцијалан албум „Чоколада“, који је био највећи успех бенда. Дивљан није уложио много труда у албум „Чоколада“. Написао је „Радостан дан“, „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“. После концерта у Љубљани, на турнеји „Чоколада“, бенд се распао.

Соло каријера

Последње издање „Идола“ била је музика за филм „Шест дана јуна“, за који је Југотон инсистирао да га баш они ураде. Све  песме је написао Дивљан због чега је сматрао да је ово његов први соло албум.

Њему је посвећен филм „Небеска тема“ Младена Матичевића. За тај филм Матичевић је добио награду „Влада Дивљан” 2019. године.

Прочитајте још:

Коментар