И мештани Гунароша, насеља у Северно-Бачком округу које има око 1.500 становника у око 600 домаћинстава, били су убеђени да је купац велики домаћи земљопоседник који се пољопривредом бави озбиљно и дужи низ година - тим пре што нису сазнали ни ко је "комшија" продавац.
„Имена озбиљних привредника међу мештанима Гунароша, али и шире јавности, изашла су, наиме, у први план тим пре што је земљиште продато по цени која је и до десет пута већа од цене по којој се, иначе, продаје хектар у овом насељу, а реч је о око 10.000 евра. Други разлог је то што је у питању чисто пољопривредно земљиште, у центру комасационог подручја, које никако не може бити претворено у грађевинско“, каже извор „Блиц Бизниса“ и додаје, да је купац, на изненађење многих упућених, ипак, физичко лице.
Насеље Гунарош, скоро је потпуно насељено Мађарима. Они су према попису из 2002. године чинили 97, 2 одсто укупног етничког састава. Срба је тада, у овом насељу са укупно 1.400 становника, било тек осамнаест, Буњеваца троје, Хрвата двоје.
У последње три године цена пољопривредног земљишта у Србији бележи раст од око пет до седам процената годишње, наводи се у извештају Републичког геодетског завода.
У трговању пољопривредним земљиштем највиша просечна цена прошле године, од 10.300 евра, остварена је у Јужнобачком округу.
Највећа површина у промету пољопривредног земљишта, нешто више од 559 хектара, прошле године плаћена је 4,8 милиона евра на територији општине Нови Бечеј.
Пољопривредно земљиште у околини Новог Сада, Србобрана, Бечеја или Врбаса је између 9.000 и 10.000 евра, што је три пута више него у источној и јужној Србији.
У околини Београда оранице коштају у просеку 5.000 евра по хектару, у Шумадији и западној Србији до 4.000 евра за хектар, док је на југу и истоку средња вредност око 3.500 евра по хектару.