Зашто су Албанци у Црној Гори отворено стали против литија

Ник Ђељошај, председник општине Тузи, изузете прошле године из састава Подгорице, први је лидер мањина у Црној Гори који је од почетка масовних протестних литија отворено подржао контроверзни Закон о слободи вјероисповијести. Није икључено да разлог за то треба тражити у Приштини, сматра аналитичар Игор Дамјановић.
Sputnik

Ђељошај, који се налази на челу Албанске алтернативе – коалиције албанских партија у Црној Гори, у изјави за медије устврдио је да се протестне литије СПЦ одвијају под - „лажном паролом о очувању светиња“.

Он је људе који шетају на литијама окарактерисао као „антиевропске следбенике“ док се са друге стране, како каже, налазе „проевропске снаге“.

„У одбрани антиевропске политике на протестима, имамо скоро исте људе из 1997. године који су данас организатори протеста, са само једним циљем, да се заустави пут Црне Горе ка западу и партнерству са ЕУ, као и најзначајнијим партнером, САД ”, истакао је Ђељошај.

Лидер Албанаца је подвукао и да ће „мањине увијек бити гаранција, као свугдје у свијету, да држава Црна Гора коју су стварали сви њени грађани, може да превазиђе свако искушење на њеном путу...“

Црногорски Албанци против литија јер то одговара Приштини

Оваквим иступом градоначелник општине Тузи се отворено ставио на страну црногорских власти. Међутим, аналитичар Игор Дамјановић не искључује да разлог за то треба тражити у Приштини.

Имајући у виду високу координисаност албанског фактора на Балкану, каже Дамјановић, могуће је да је подршка Ђелошаја спорном закону мотивисана и циљевима приштинских власти, односно жељом да, позивајући се на црногорски примјер, сличним законским актом покушају да отму српске средњовјековне манастире на Космету.

Зашто су Албанци у Црној Гори отворено стали против литија

„Иако мањине у свакој земљи имају легитимно право да се одреде према било ком друштвено политичком питању, па и о овом спорном закону, искрено се надам да ће се остали мањински народи према овом питању одредити пажљивије и коректније према својим православним комшијама, него што то раде Албанци и њихови политички лидери“, наводи Дамјановић.

Он додаје да се прошле године могло видети колико је присталицама Ника Ђељошаја стало до Црне Горе, када су прослављајући изборну побједу над ДПС-ом у Тузима махали заставама терористичке ОВК-а и клицали злочинцима попут Адема Јашарија.

„О томе би требали да воде рачуна они који олако прихватају албанску подршку, која је готово све изборне и референдумске процесе у Црној Гори одлучила противно вољи православне већине“, указује Дамјановић за Спутњик.

Примјери Македоније и Косова упозоравајући

По мишљењу Дамјановића, примјери Македоније и Косова и Метохије упозоравају да вјероватно није далеко дан када ће Албанци и Црној Гори испоставити захтјев већи од простог поштовања мањинских права по највећим свјетским стандардима - а можда већи и од територијалне аутономије.

„Стога не треба посебно истицати колико би било опасно да се и након следећих избора у Црној Гори конституише власт која би непосредно зависила од подршке албанске мањине“, категоричан је Дамјановић.

Коментар