Пацови-сензори
Пацијент треба само да дише у цев. Ваздух из цеви доспева у кутију у којој се налази пацов. Он је сензор који запажа испарљиве патогене материје у ваздуху, чак и ако је њихова концентрација веома ниска. У овом случају пацов би требало да осети присуство „маркера“ рака у ваздуху.
Животиње су у процесу еволуције стекле бројне предности које чак ни сада немају напредне методе које се користе на пример у аналитичкој хемији, или технички уређаји који се користе за решавање различитих практичних задатака. Карактеристике животиња су: ултра-висока осетљивост, брза реакција на догађаје у окружењу, велики број канала преко којих они комуницирају са спољним светом — вид, слух, тактилна осетљивост и тако даље.
Животиње са израженим њухом су у стању да препознају хиљаде супстанци у ниским и ултра-ниским концентрацијама и то раде и дан данас. Зато се, на пример, посебно обучени пси и даље користе за тражење експлозива и опојних дрога, упркос чињеници да постоји пуно техничких уређаја дизајнираних да реше исти проблем, преносе руски медији.
Да би претворили обичног пацова у живи сензор, научници су побољшали могућности живог организма захваљујући микроелектродама и микроелектронским матрицама (чиповима) који су уграђени у структуру животињског мозга. Односно, када пацов осети необичан мирис у ваздуху, његов мозак реагује. Те реакције „очитавају“ микроелектронски чипови и анализирају класификатори неуронске мреже, и онда се доноси закључак да ли у ваздуху постоје „маркерне“ супстанце или не.
Перспективе пројекта
Прво велико практично тестирање система током прегледања становништва одржано је у Великом Новгораду, на северозападу европског дела Русије. У року од осам дана научници са Јужног државног Универзитета прегледали су 1073 добровољаца.
„Од тога смо у 85 одсто случајева утврдили ризик од појаве онколошке болести. То је око 8 одсто свих прегледаних, док постојеће методе у Великом Новгороду показују 0,1-0,4 одсто на 1000 људи. Ове бројке говоре да је овај систем потребан и користан. За само три минута се добија резултат који 'дошаптава' на ког пацијента треба обратити пажњу“, рекао је доктор биолошких наука Анатолиј Ковтун.
Према његовим речима, ове године планирано је да процес тестирања буде шири. Конкретно, планирано је да више од 2000 људи буде прегледано у Великом Новгороду. У будућности планирано је укључивање индустријских предузећа из Ростова који су на неки начин повезани са штетном производњом.
Планирано је да пројекат буде завршен ове године. Након тога ће овај систем бити предложен за даљи развој. Потенцијални купци су Министарство здравља Русије и Федерална медицинска и биолошка агенција.