Изграђен на скоро вертикалној литици са спектакуларним погледом на долину, манастир Острог представља једно од највећих светилишта у Европи. Од 17. века преживео је многе ратове и превирања која су одредила најнеуређенији регион у Европи.
Комплекс цркава сада је симбол нове борбе око културног идентитета, а у свету хришћанског православља ту се неминовно ради о моћи и нацији.
Манастир припада Српској православној цркви, иако се налази у Црној Гори, најмањој од шест бивших југословенских република.
Председник Црне Горе жели да установи своју православну цркву и тако своју земљу даље удаљи из орбите Русије и Србије. Држава у спровођењу плана може узети црквена имања укључујући и Острог. Верници су ипак јасно ставили до знања где се налази њихова оданост, и на чијој су страни.
Блумберг подсећа да се Црна Гора придружила НАТО-у 2017. и наставила свој пут ка ЕУ, али окретање леђа СПЦ је један корак превише за многе.
„Никад у историји један атеиста и комуниста није направио цркву“ саопштио је свештеник из Острога Јован Радовић за за Блумбег.
„Невероватно је колико је посвећен том задатку. Улога цркве је да спасава људе од греха, не да ствара нове нације.“
У свету крви и земље на Балкану црква је печат нације заједно са језиком и границама. За разлику од католичанства где је папа супериоран, у православљу цркве имају своје самосталне патријархе.
Амерички магазин даје и осврт на то да власт стално говори и о утицају Русије, као и да су оптужили и осудили 16 људи у наводном државном удару који није успио.
Верни народ Црне Горе сумња да се иза жеље да прави своју цркву крију други мотиви, везани за отимање црквених имања.
Сад је важно време за еманципацију Црне Горе, изјавио је Ђукановић у јануару. Позвао је на даљи развој црногорског друштва, укључујући и рестаурацију аутокефалности православне цркве. То би помогло да се одбаци српски национализам и напори Београда да преко цркве подривају суверенитет његове државе, рекао је Ђукановић.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да Црна Гора може да ради шта год жели попут мирног разлаза пре 14 година, тражећи само да буду заштићени наслеђе и права етничких Срба. Сугерисао је да је закон донет јер западне силе су забринуте због утицаја коју руска има над српском православном црквом.
Црногорски верници такође делују скептични по питању мотива. Оно што је важно верницима су дубоке историјске везе, заједничка религија и језик балканских комшија. Десетине хиљада зато излати на улице Подгорице и других градова двапут недељно, тражећи повлачење закона.
Премијер Душко Марковић понудио је уверења да цркве и манастири неће бити пренамењени након што дођу у државно власништво. Свештентво тврди да је у питању завера и жели да власти врате црквену имовину конфисковану током ере комунизма.
Политички, јака реакција изененадила је владу, према наводима западних дипломата који су то навели под условом да остану анонимни. Али, влада је морала да смањи утицај Русије, наводи „Блумберг“.