Овако за Спутњик оцењује познати српски епидемиолог Зоран Радовановић, најаву СЗО да је корона вирус све ближи изазивању пандемије. Радовановић каже да се проглашењем пандемије ништа не би променило.
Светска пандемија не мења ништа
„Претходна одлука да се прогласи 'народно здравствена хитност од међународног значаја', већ је дала СЗО прилику и право да препоручи мере свим земљама чланицама. Tо је оно што је препоручено. Нису се сви држали тих мера, а неки су ишли и преко њих. Американци су одмах забранили летове, иако то није било препоручено. Јер још од 1850. и светске пандемије колере када је била прва санитарна конференција у Паризу, идеја је да болести наносе што мању штету промету путника и роба. И онда је усаглашено које се мере предузимају да не дође до затварања граница, док год је разумно да се промет људи и робе несметано развија. Тако и до данас СЗО координише и препоручује мере које што мање штете трговини и привреди“, оцењује Радовановић.
Епидемиолог је нагласио да мере затварања граница и обуставе саобраћаја које се примењују у Америци и Италији обично не помогну много, јер болест увек нађе свој пут. Према његовим речима, ове мере могу само да смање ризик и привремено одложе ширење болести.
Не мешати политику и струку
У вези са ситуацијом у Србији Радовановић каже да се узда у стручност групе која се бави проценом епидемиолошке ситуације у земљи указујући на важност да се у њен посао не меша политика.
„Стручна група доноси мере према процени епидемиолошке ситуације. До јуче заиста није било основа да се нешто забрањује. Међутим, сада се ситуација мења и они су предвидели тај алгоритам. Па све зависи од тога да ли је ово четворо пацијената дошло из иностранства и тако унело болест. Али, ако се покаже да неко од њих није путовао, а заразио се, то је озбиљније и значи да је заражен неко од наших људи и ми онда не знамо тај ланац преношења инфекције“, објашњава епидемиолог.
Радовановић је нагласио да је доношење мера у циљу смањења ширења коронавируса у Србији непредвидиво и да зависи од развоја ситуације. Саговорник Спутњика указао је на мере територијалног карантина попут оног који је био примењен у Црној Гори 1972. када је општина Плав била под карантином због епидемије великих богиња:
„Ако би више особа било заражено у једном насељу, онда се примењују мере на то насеље. Ако је оно угрожено подручје онда болесници иду на инфективну клинику, а они који су били са њима у контакту најбоље је да буду у кућној изолацији. Министар здравља је поменуо касарне за смештај, то би се применило у случају да постоји пуно контаката особа са већим бројем оболелих. Можда бисмо и ми ако су сви сконцентрисани на једно насеље ишли и на то територијално ограничавање кретања“.