Легуре текућих метала, као и жива која има најнижу тачку топљења (минус 38,8 степени Целзјуса) не постају чврсте на собној температури. Оне се топе на нижој температури од појединих метала од којих су израђене.
Јинг Лу и његови колеге са Универзитета Цингхуа у Кини створили су сличан материјал мешањем чистог галијума и индијума, односно легуру текућег метала с тачком топљења на 15,7 степени, пише „Њу сајнтист“, преноси „Индекс.хр“.
Одличан материјал за егзоскелете
Како би смањили његову густину, умешали су сићушне стаклене мехуриће величине 75 микрометара напуњене ваздухом. Те куглице смањиле су густину галијум-индијумске легуре скоро за 97 одсто без промене њених других својстава, попут велике електричне проводљивости и добре способности обликовања. Сада је та легура идеална за израду егзоскелета који нису претешки за практичну употребу или флексибилних робота који би се могли трансформисати зависно од температуре.
Сходно величини стаклених мехурића, густина текуће легуре кретала се између 0,45 грама по кубном центиметру (што је упола мање од густине воде) и 2,01 грама по кубном центиметру. Овакав материјал могао би бити користан и за контролу пловности подводних уређаја.
Студија назива „Лагани течни ентитет метала“ објављена је у „Адвансед фанкшнал материјалс“.