Држава Србија је већ предузела прве мере како би предупредила негативне ефекте короне по привреду. Народна банка је смањила трошкове кредитирања и пословања, а Влада Србије ће уложити око 200 милиона евра у капиталне пројекте како би стимулисала раст привреде.
Какав ће све бити одговор државе Србије на поремећаје у привреди проузроковане коронавирусом зависиће од тога у којој мери ће се код нас раширити криза изазвана пандемијом, која ће се неминовно прелити из еврозоне, каже за Спутњик економиста Иван Николић.
Прве ефекте ће, сматра он, привреда осетити већ од мера Народна банка Србије (НБС) која је снижавањем референтне каматне стопе омогућила ниже трошкове пословања. Директор у Економском институту подсећа да је спуштање референтне каматне стопе за 50 базних поена на ниво од 1,75 одсто, историјски ниско и на фону онога што предузимају и друге централне банке у свету.
Корона удара и на српску привреду
Како би предупредила негативне ефекте коронавируса на економију и привреду, Влада Србије је одлучила да уложи 24 милијарде динара, што је нешто више од 200 милиона евра, пре свега у капиталне инфраструктурне пројекте.
„Да би видели да ли ће се мере ширити и у фискалној сфери сачекаћемо још неко време, јер Србија још нема неке уочљиве негативне последице кризе. Могуће је да се мере, по угледу на земље које су најпогођеније кризом прошире и могу се тицати вероватно неког пореског ослобађања, или подстицаја, или неких погоднијих финансијских услова за одвијање текуће активности“, мишљења је саговорник Спутњика.
Он каже да за сада не постоји готово ни један индикаторкоји би указао на неко погоршање и да ће први квартал српска привреда мање-више завршити у складу са очекивањима и плановима, али да ће се ствари дефинитивно пореметити и постављене пројекције ће бити лошије у другом кварталу, будући да се сада криза из еврозоне за коју смо привредно највише везани прелива код нас.
Успоравање БДП-а, је каже, неминовно, али у којој мери ће то бити сада није могуће знати јер све зависиу којој мери ће се ширити криза изазвана коронавирусом.
„Ако се ствари буду компликовале уследиће и друге мере, по узору на неке друге земље. Свакако би се формирао и неки фонд којим би се и директно реаговало. Осим ових мера које имају за фокус пословни амбијент који би требало да буде сада повољнији због снижених трошкова финансирања кредита и пословања, могуће је деловати директним помагањем неких делатности, попут фирми које су изложене италијанским партрнерима, на које се њихова активност директно ослоња“, напоменуо је Николић.
Фонд против короне
На питање о могућностима за формирање посебног фонда у Срби, уз подсећање да ЕУ оснива Корона инвестициони фонд у обиму од 25 милијарди евра за подршку здравственим системима, предузећима, тржишту рада и осталим осетљивим деловима економије, он је указао на то да је и Америка управо најавила да ће формирати фонд тако што ће се задужити министарство финансија.
По његовом мишљењу, ми не морамо да се задужујемо јер смо акумулирали довољну резерву средстава да би имали фонд из кога би обезбедили неке ургентне интервенције.
„Ако се криза прошири и ескалира и обустави производња и пословање одређених делатности, видећемо како би у тој ситиуациуји држава реаговала. Она може да реагује, али морамо бити свесни да је економски капацитет Србије неупоредиво мањи од развијених земаља“, напомиње Николић.
Он сматра да би било добро ако би средства из фонда ЕУ била намењена и кандидатима за чланство у ЕУ.
„Чак и ММФ и Светска банка имају фонд који ће бити на располагању и мање развијеним земљама где би се један износ новца обезбедио без камате за решавање последица коронавируса и ове кризе“, истиче директор у Економском институту.
Премијерка Ана Брнабићје указала на то да Светска банка Србији може да стави на располагање 20 милиона долара за отклањање последица коронавируса, али је и додала да за тим тренутно нема потребе пошто држава има довољно својих средстава.
Николић подсећа да аналитичари у свету процењују да је природни ток сваког грипа па и овог вируса три-четири месеца и да ће за нас други квартал, односно средина године бити најпроблематичнији. Све зависи од ширења вируса и лоше ће бити ако до тога дође у фирмама које имају велику производњу попут Фијата у Крагујевцу, јер се производња не може повратити у нормалу све док епидемија не буде поптуно обустављена, објашњава он.
Држава ће свакако реаговати и помоћи колико може, али у неком црном сценарију сигурно неће бити могуће да се свима максимално надокнади штета, закључује саговорник Спутњика.