Амерички часопис „Нешенел интерест“ назвао је „кошмаром“ сценарио у коме би сви руски бродови били наоружани оваквим хиперсоничним противбродским ракетама.
Шта је уплашило овај часопис? У децембру 2019. године директор Уједињене корпорације за бродоградњу Алексеј Рахманов изјавио је да су сви руски бродови нових пројеката спремни за примену хиперсоничних ракета „Циркон“.
Почетком 2020. године, фрегата „Адмирал Горшков“ извршила је пробно лансирање ове ракете из Баренцовог мора на циљеве на копну на војном полигону Северног Урала. Домет лета „Циркона“ премашио је 500 км.
Тестирање „Циркона“ сензационална вест
Ова вест, на први поглед, није ударна, али је заправо у извесном смислу сензационална, пише војни аналитичар Дмитриј Корњев у ауторском тексту.
Раније је саопштено само о тестирањима ракете „Циркон“ за подморнице. Конкретно, још 2017. године медији су писали о могућем пробном лансирању ракете „Циркон“ са нуклеарне подморнице „Северодвинск“ пројекта 885 „Јасењ“.
Перспективна хиперсонична крстарећа ракета „Циркон“ биће универзална. Носачи ракете могу бити подморнице, бродови и авиони. Чак се предвиђа и стварање копненог ракетног комплекса опремљеног „Цирконом“.
Претече „Циркона“
Радове спроводи Војно-индустријска корпорација „НПО машиноградња“ која је позната по изградњи веома ефикасних противбродских ракета „Гранит“ и „Оникс“. Ракетама „Гранит“ су 1980-1990-их биле наоружане подморнице опремљене средствима за борбу против носача авиона пројекта 949 „Гранит“ и 949А „Антеј“, као и нуклеарне тешке крстарице пројекта 1144 и тешка крстарица-носач авиона „Адмирал Кузњецов“ пројекта 11435. Ракете „Оникс“ су сада део бродских ракетних комплекса „Калибар“ и укључене су у комплекс обалске одбране „Бастион“. На основу ракете „Оникс“ заједно са Индијом ствара се ракетни комплекс „Брамос“.
„Циркон“ и „Харпун“
„Циркон“ је креиран као противбродска ракета која може да гађа циљеве на мору било које врсте. Брзина лета је око 8-9 маха (односно до 11.000 километара на час), максимални домет лета је до 1.000 километара. Уобичајено је да се „Циркон“ пореди са америчком ракетом „Харпун“ (Harpoon), чије су карактеристике много скромније: брзина је до 1000 километара на час, домет лета је, у зависности од модификације, до 280 километара.
Теоретски гледано, такви параметри чине „Циркон“ готово недостижним за савремена средства противваздушне одбране.
Тактика „паметне“ технологије
За процену потенцијалне противбродске ракете треба узети у обзир два фактора: способност да се надвлада систем ПВО модерних бродова и ударне способности саме ракете. Праволинијски лет ракете „Циркон“ на великој висини и уз максималну брзину може прекинути део најсавршенијих система ПВО, али ако та ракета буде маневрисала и кретала се на малим висинама, мале су шансе да ће бити пресретнута. Ракете ове врсте готово сигурно ће бити усмерене на уништавање првенствено ваздухопловних формација, и самим тим неће се користити појединачно већ одједном у групама од по 6-8 и више ракета. Поред тога, вероватно ће се узети у обзир искуство изградње ракета за борбу против носача авиона „Гранит“ у којима је први пут коришћена тактика „паметног“ групног навођења ракета на већем броју бродова уз размену информација. Таква тактика улива наду да је могуће уништењу групе носача авиона и одједном 20-24 ракете. С обзиром на изванредне „Цирконове“ карактеристике за летење, ова цифра се може смањити за неколико пута.
Још један бонус такве ракете је велика брзина лета у завршној фази. У складу са овим условима, ракета чак и у безатомској опреми има огромну количину кинетичке енергије која омогућава наношење озбиљних оштећења чак и најкрупнијим бродовима, на пример носачима авиона. Таква тактика, кад се примени на ракете „Гранит“ омогућавала је да се група носача авиона гађа салвом од 20-24 ракете. Имајући у виду изузетне карактеристике „Циркона“, тај број може бити неколико пута мањи.
Још један плус такве ракете је велика брзина лета у коначној етапи. С обзиром на то, ракета чак и без нуклеарног пуњења има огромну резерву кинетичке енергије, што јој омогућава да нанесе озбиљну штету чак и веома великим бродовима, реицмо, носачима авиона.
Ракети су потребне „очи“
Наравно, постоји један детаљ — домет деловања хиперсоничних ракета „Циркон“ сигурно ће бити већи од 500 км, а то значи да сопственим системима за посматрање и извиђање ни подморница, ни брод неће моћи да уоче циљ за ракетну паљбу на толиком растојању. Приближавање тако заштићеном циљу као што је група носача авиона на краћем домету је опасно јер ће ваздухопловне снаге носача авиона уочити и уништити брод-носач. Преостаје да се добије информација из спољног извора који може бити ваздухопловна или космичка обавештајна служба.
Нове могућности Русије у океанима
Верује се да убудуће неке варијанте ракетног комплекса „Калибар“ могу бити опремљене ракетама „Циркон“. Медији су већ писали о томе да ће ракету „Циркон“ добити и модернизоване тешке нуклеарне крстарице пројекта 1144М и будући разарачи пројекта „Лидер“. Сада засигурно знамо да и фрагете пројекта 22350, у које спада и „Адмирал Горшков“, могу носити „Цирконе“, што значи да могу бити укључене у решавање задатака у борби против авионских формација, а то значајно повећава борбени потенцијал руске флоте. Мислим да ће серија бродова тог пројекта омогућити да се средином 2020-их година створи неколико борбених група бродова океанске класе који имају могућности да се боре са носачима авиона као део северне и пацифичке флоте Русије. Ово ће бити веома значајна обнова јер тренутно руска Ратна морнарица нема такве могућности.
Прочитајте још: