Према истраживањима, од несанице углавном пате старији, али нису године једини узрок неспавања. Проблеми са сном везани су и за социјално-демографске и социјално-економске факторе, попут брачног статуса, лоше материјалне ситуације и нижег образовања.
Мирном сну не доприноси ни данашњи темпо живота, проузрокован константним развојем технологије и брзим протоком информација, а стручњаци сматрају да несаница може имати кобне последице, ако се њоме не позабавимо на време.
Несаница као последица начина живота
По психотерапеуту Александри Јанковић, проблем са несаницом почиње много пре одласка у кревет - након посла. Она сматра да људи обично не стигну ни да психички обраде оно што се догодило на радном месту, а већ започну нови информациони циклус, што ствара оптерећење.
„Живимо у времену хиперинфлације информација. Наши рецептори су избомбардовани најразличитијим стимулусима и темпо нам често намећу спољашњи фактори, попут компјутера и телефона. Мање пратимо своје потребе и јуримо као без душе да све те информације покупимо, као да ће цео свет пропасти уколико не будемо сазнали нешто“, сматра Јанковићева.
Уместо да се слободно време искористи за опуштање, наставља се упијање информација из виртуелног света, путем друштвених мрежа и других платформи за комуникацију, а често се и посао носи кући.
Све док се оптерећујућим мисаоним процесима не назире крај, резултат ће бити - несаница.
Неспавање доводи до депресије
Јанковићева упозорава да несаницу не треба схватити олако, јер може довести и до депресије, која наступа након 72 сата неспавања.
Несаница не мора да буде само узрок, већ и последица различитих обољења. Саговорница Спутњика наводи да је она често и један од првих симптома који указују да с нама нешто није у реду. У случају да траје дуже време, кључно је потражити стручну помоћ.
Лекови за спавање нису делотворни
Јанковићева наглашава да је активна борба против несанице неопходна, јер постоји ризик од зависности од лекова за успављивање, који, заправо, не делују онако како очекујемо.
„Лекови које човек може да користи како би подстакао успављивање нису довољно делотворни. Често код употребе таквих лекова постоји проблем јер изостаје РЕМ фаза сна, која је неопходна да би се наш мозак регенерисао и припремио за нови дан“, истиче Јанковићева.
Јанковић наводи и да никако не треба заменити дан за ноћ, односно, да не треба спавати преко дана ако смо били будни у току ноћи, већ да треба издржати и сачекати вече за спавање.
Опуштање лечи
„Морамо себи дати одушка, сопственим потребама и сопственом телу. То значи да се промени природа активности, а не да се седне за компјутер и да се настави непрекидна акција. Морамо да се позабавимо тиме како живимо и какав нам је квалитет живота“, истиче Јанковићева.
Она предлаже једноставне активности у слободно време, попут одласка у шетњу, посећивања културно-уметничких дешавања, дружења с пријатељима, читања књига и подсећа да пре спавања треба да уследи период мировања.
Јанковићева напомиње и да је бављење спортом увече грешка, јер организму даје парадоксалан сигнал - разбуђује.
Она сматра да је адекватан период спавања потпуно индивидуалан, иако је препоручљиво да се спава од шест до осам сати.