Милачић: Косово, душа нашег неба /видео/

„Косово је душа нашег неба. А душа се не може отети“, рекао је Марко Милачић, председник Праве Црне Горе, поводом 16 година од погрома над Србима на Косову и Метохији.
Sputnik

Милачићево обраћање преносимо у целости:

„Данас се навршава шеснаест година од мартовског погрома косовских Срба. Мартом 2004. године, ватром и димом кроз прозоре Православних цркава, на Косову опет су ломили Православље. Опет пламен. Опет плач. И опет неправда.

Модерна, свјетска демократија још једном је покушала да, тјерајући истински народ Косова и Метохије, од територије Косова створи простор силе.

Да протјера Србе који су, након 1999.године, тврдоглаво остали у окупираној земљи своје слободе, па да прогласи Косово као земљу над којом више не постоји Бог.

Са Косовом и Метохијом почело је европско и америчко спровођење пакета мјера, само за Косово смишљених такозваних људских права, почела је нова ера окупације туђих земаља и народа.

Касније, косовским примјером, у таквим земљама, свјетска моћ долазила је да тражи демократију, а редовно је налазила нафту.

На Косову су наишли на Бога.

Бога који ту бивствује вјековима уназад, Бога за наук и путоказ демократије неба, да Косово није територија већ наша душа овоземаљског и оноземаљског свијета.

А душа се не може отети.

Направили су пројекат за земљу, али душа-земља неће да га прими. На Косову одјекују само црквена звона, а демократија ћути.

Боловао је српски, косовски народ Православном крсту вјековима намијењено зло, толико дуго да је неправда постала његова правда, а туђе насиље оружје за одбрану Христа, јер је на баш таквом, косовском крсту, разапињан Исус Христ. Да док га сви измученог гледају, док као дивљачки ломљен и бацан крст цркве Светог Илије у Подујеву, пада, ипак остаје на небу, ван и мимо свих, у правди неба.

Таквим путем су пошле и руке Алема Куртија, Албанца који је, у име свјетске немоћи, 2004. године, борећи се са Богом, поломио и бацао крст подујевачке цркве. А који је заједно са крстом пао право у небо, да тамо, за себе и косовску душу, од својих мука искупи и сагради још један крст.

Због такве, косовске правде, косовски манастири свакога дана, па и овога данашњег, црквеним звонима објављују своју непобједиву побједу.

За Косово, за душу нашег неба“.

Коментар