Самоиницијативно је пре неколико дана кренуо у акцију ношења намирница грађанима који, због епидемије коронавируса, не могу да изађу из својих станова.
Галерија „Вујадиновић“ у центру Београда, у Ресавској улици, пуна је уметнина, али и разних прехрамбених производа, углавном оних који су у ванредним ситуацијама најпотребнији. Ту је и кућна хемија и понеки лек. Помоћ не наплаћује, као ни робу.
„Све то иде на наш рачун, ми им све плаћамо. Акција је поприлично узела маха и сада се јављају људи, не само старији од 65 година, већ и самохране мајке, људи из унутрашњости….“, каже нам он.
Јунаци у тешким данима
За сада, Раденко рачуна на помоћ својих пријатеља – Александра и Николе, који са њим иду у набавку и развозе помоћ, док Маргита у галерији прима позиве. А позива је много, из разних крајева града.
„Све ово већ мало превазилази наше снаге, не толико финансијски, колико нам времена фали. И фали нам људи, волонтера који би ишли у набавку. Ми бисмо им дали новац, све складиштили овде у галерији и одатле развозили“, прича нам Раденко.
Телефони звоне непрекидно
По изразу његовог лица, види се да је преморен, после само два дана акције. Све је кренуло стихијски, без икаквог плана, само му је синула идеја да треба да помогне онима који, из разноразних разлога, не могу да се крећу градом.
Раденко и његови сарадници не знају примају позиве, иду у куповину, разврставају купљене производе, пакују пакете.
Са два телефона у рукама, Александар, један од волонтера који су се окупили око галерије „Вујадиновић“, прима позиве од људи којима је потребна достава намирница. Телефони непрекидно звоне и једва можемо да прозборимо реч-две са њим.
„Мало нас је изненадила величина акције и одзив људи. Морамо да се боље организујемо и видимо који је најбољи модел куповине како бисмо били што ефикаснији. Добијамо позиве и за сутрашњи дан. Одговарамо свима, не бих волео да испадне да смо их слагали“, каже нам он, док истовремено, прима позиве.
До јуче, каже нам Раденко, све су могли да постигну сами. Међутим, већ данас, потребна им је помоћ. Људи су већ чули шта Раденко ради и појављују се у галерији, нудећи помоћ. Једну од девојака, Раденко одмах „мобилише“ и шаље на Звездару са три пакета.
Од хлеба до детерџента
Чекамо да из оближње пекаре стигне хлеб па да се, са Раденком и Александром, упутимо ка Новом Београду. У колима Раденко стално калкулише како да акција буде што ефикаснија. Мора да скрати време проведено у набавци, потребни су људи да разврставају производе и пакују пакете, који садрже основне потрепштине – хлеб, млеко, јогурт, сухомеснато, виршле, паштете и месни нарезак, воће, супе у кесици, кекс, свеже месо (млевено, пилетина и свињетина), виршле, кромпир, наранџе, детерџент, сапун и средство за прање посуђа.
„Морамо негде да купимо паленту и јаја“, каже он Александру, пошто у супермаркету у коме су куповали тога није било. Утом му стиже порука.
„Хвала вам на свему. Ако икако будем могла да вам се одужим, имате мој број“.
Раденко јој одговара реченицом са почетка текста, за који већ може да се каже да је постао слоган акције: „Међу својима нема захваљивања“.
На исти начин отпоздравља и двоје старијих људи који су га замолили за помоћ.
Не виђају породицу
У међувремену, прича нам да су он и Александар одлучили, да никога не угрожавају због акције коју су започели.
„Александар не виђа породицу, а моја девојка је у самоизолацији и не излази из стана. Не желимо да икога угрозимо ако којим случајем зарадимо вирус. Трудимо се да не прилазимо људима, само и на прагу оставимо пакете“, каже нам.
Када је завршио доставу, Раденко планира где може у следећу куповину.
Растајемо се испред великог новобеоградског супермаркета поздрављајући се лактовима, онако како прописи и налажу.