Експерт за нафтни сектор Александар Хуршудов сматра да је овакав захтев сенатора нереалан, јер ни ОПЕК+ , а ни немогућност њених чланица да постигну договор о смањењу производње нису криви за ситуацију у америчком енергетском сектору.
Проблем америчке нафтне индустрије није пад цена, већ се чињеница да у производњи нафте из шкриљаца традиционално доминирају мале и средње компаније које се већ дуго налазе пред банкротством због скупе производње из шкриљаца, и њима ни знатно више цене нису одговарале.
Народу дати јефтину нафту, произвођачима омогућити високу цену
„Нафтним компанијама је било лоше и када је цена била 50 долара за барел, па чак и 60. Главни разлог није у цени, већ у чињеници да је скупа производња. Најбоље бушотине , до којих се лакше долазило, већ су искоришћене“, каже Александар Хуршудов.
Ниске цене не погоршавају ситуацију у нафтној индустрији, јер је она већ била лоша за мале и средње компаније, али стварају додатни притисак са којим ће тренутна администрација морати да се избори.
„Трампова администрација се, као и претходне, налази пред сложеним задатком. С једне стране обећавају ниску цену енергената бирачима, а у том смислу и ниску цену горива, а са друге стране, они желе, а нарочито Трамп, да подрже нафтне компаније унутар земље, којима су потребне високе цене. И овде долази до сукоба између супротстављених циљева“, рекао је Алексеј Белогорјев, руководилац Института за енергетску стратегију.
Ниска конкурентна способност америчких компанија
Ипак амерички сенатор је упоран у оптужбама да чланице ОПЕК+ покушавају да избаце САД са тржишта и наводи да су у 2018. години САД увезле око милион и по барела нафте дневно из Русије, Саудијске Арабије и Ирака, због чега је америчка производња претрпела озбиљне губитке.
Белогорјев сматра да оваквим оптужбама против земаља чланица ОПЕК-а покушава да се покрије ниска конкурентна способност америчких компаније и да то није први пут.
„То је чудна идеја, јер су недавно исти амерички конгресмени разматрали усвајање закона „НЕ ОПЕК“ о супротстављању овој организацији као картелу на основу антимонополских правила, јер је повећавао цене. Сада ОПЕК оптужују да снижава цене“, рекао је експерт.
Оптужбе популистички потез
Руски експерти сматрају овај захтев сенатора Крамера о ембаргу на увоз нафте популистичким потезом и покушајем да ублажи бес америчких произвођача, јер САД заправо зависе од увоза нафте. Америчке рафинерије и компаније користе тешку нафту, а прелазак на коришћење „лаке“ нафте која се у САД производи је неисплатив и дуг процес.
„САД су највећи увозник нафте, купују око пет милиона барела дневно, а продају око три, зато што је америчка нафта изузетно лака. Она је за 8 процената лакша од нафте марке Брент, и од арапске нафте“, објашњава Хуршудов.
Амерички увоз нафте је условљен њеним техничким могућностима и политика на то не може да утиче. У случају и да се уведе ембарго, то би повећало цене, али би смањило производњу бензина и дошло би до дефицита, објашњава Хуршудов.
У условима кризе неизбежно је да цена нафте буде ниска јер тада и остали активи као што су пшеница, кафа, метал губе на цени. Цена нафте најбрже пада јер је њу лако чувати и транспортовати, а због тога су и процене експерата да цена нафте може пасти и испод 20 долара по барелу.
Игре у оквиру ОПЕК +
Белогорјев истиче да не треба заборавити да и Русија и Саудијска Арабија граде своје позиције у оквиру ОПЕК + на основу чињенице да су им САД конкуренција. Између Ријада и Москве постоји одређено надметање како би се обезбедила најповољнија преговарачка позиција.
„Саудијска Арабија и Русија желе да у оквиру те борбе достигну нови ниво производње и да за годину дана или чак и раније почну преговоре у оквиру ОПЕК +, али уз већ постигнут нови ниво производње, то јест полазећи од њега“, рекао је Белогорјев.
Како он објашњава, ни Саудијска Арабија, ни Русија нису производиле онолико нафте колико је договорено у оквиру ОПЕК +, јер су обе земље хтеле да повећају производњу. У Русији је производња технолошки организована тако, да није могуће затворити бушотине и после поново покренути производњу. Осим тога производња је у порасту и свако смањивање би довело до нарушавања инвестиционих процеса, што би довело до директних губитака. Саудијска Арабија нема тих проблема, али је тренутно настојала да смањи производњу на 9,7 милиона барела дневно из других разлога.
Медији пишу да су цене нафте у 2020. години достигле вишегодишњи минимум због успоравања потражње услед глобалне пандемије корона вируса. Истовремено негативан ефекат је појачала и чињеница да у оквиру земаља ОПЕК+ није постигнут договор о смањењу производње нафте, након чега ограничења производње нафте престају да се примењују од првог априла у великом броју земаља, укључујући Саудијску Арабију и Русију.