Његов трансфер из мадридског Реала у италијански Јувентус био је тежак 100 милиона долара. Није се ових дана чуло: Нека вас сада лечи Роналдо!
Медији су тада проценили да ће Јуве кроз загарантоване четворогодишње плате и бонусе у Роналда у ствари уложити око 350 милиона долара. Није прошло дуго, а тај највећи фудбалски трансфер брзо је надмашио Нејмаров кога су Французи платили невроватних 222 милиона евра.
За њима не заостају много ни многи други, не само фудбалери. Тако је само за ову сезону кошаркашка НБА звезда, Леброн Џејмс инкасирао 37,5 милиона долара, најплаћенији тенисер Роџер Федерер је зарадио 93,4 милиона, а само од једног филма најплаћенији глумац у прошлј години Рајан Рејнолдс је узео 27 милиона долара. Шта тек рећи за примања звезде шоу бизниса Опре Винфри која је својевремено само једним твитом успела да заради чак 12 милиона долара. Све је то, наравно, неупоредиво са примањима научника, лекара у институтима, болницама. Најплаћенији универзитетскин професори, они у САД, у просеку зарађују 4.000 долара месечно, а они међу њима са највишим зарадама, каквих је на пример мање од 10 на медицинском одељењу Универзитета Тексас, нешто више од 20.000 месечно.
Неки Роналдо и Нејмар ће увек постојати
Најцитиранији српски професор математике Стојан Раденовић, који је због тога четири године заредом био на листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике у свету, универзитетски професор у пензији и данас неуморно пише научне радове у скромном подрумском стану у коме живи. Каже да је генерално песимиста по питању стања човечанства. Пандемија ће, каже он за Спутњик, проћи али човечанство не може да се поправи зато што је, сматра он, његова природа априори таква.
„Будите сигурни, ако ово пребродимо, а многи ће да преброде епидемију коронавируса, да ће се човечанство опет вратити на оно што је било прекјуче. Чак је и питање да ли је то опомена. Ми много умишљамо да можемо, човечанство мисли да је свемогуће, а у ствари је пред природним појавама немоћно у суштини“, недвосмислен је Раденовић.
Човек робује похлепи
Човек је, како каже, роб начина живота јер су његове мисли усмерене углавном на то да има што више и ту, додаје он, нема краја. Има много добрих људи, али као целина, човечанство, сматра он, не може да промени понашање. Да је другачије био би и другачији однос човека према природној средини коју константно урушава, иако је свестан да тиме ради против своје врсте.
Та људска казна се, по његовој оцени, огледа у томе што је људска врста једина на планети која се између себе сукобљава и уништава. И додаје:
Нема ту еманципације, али људски род не треба кривити, он не може да буде другачији.
И консултант Бранко Павловић сматра да је тешко очекивати да ће доћи до промене људске свести.
„Ја мислим да некакав прелом у тренутку није могућ зато што та идеја да богатство одређује ко је паметан, а ко не и ко је користан, а ко није, је оно што је узроковало овакав систем вредновања. Док се не преокрену ствари, не врате ка једној нормали, неће се променити. Ово може да буде некакав користан први корак за паметнија друштва и државе, али за централни део Запада не. Њима је још далек пут до тога“, каже овај саговорник Спутњика.
Профит и потреба људи не иду заједно
Он подсећа да се Кина у овој ситуацији најбоље снашла, али и Сингапур, Јапан и Јужна Кореја, који су показали да ако је држава заснована на стручности и на доброј организацији имају неупоредиво боље резултате. Из другог угла гледано, када се све заврши, све некадашње државе социјализма ће, по његовом суду, имати пропорционално много мање жртава од најразвијенијих земаља запада. То је, каже, просто зато што су поставили ствари тако да људи имају право на здравство, за разлику од Запада и њиховог система где је све везано за профит.
Када дођу ванредне ситуације онда се покаже да чим је нешто везано за профит оно не може да одговори потребама људу, па тако и у овој ситуацији, каже Павловић. Зато су и остаци остатака здравственог система који су постојали у социјалистичким државама довољни да направе разлику у користр мањег броја жртава, сматра он.
„Оне државе које буду инсистирале да је профит мера свега, а у оквиру тога онда нужно завршите у канџама финансијског капитала, њима спаса нема. Они ће сада да аплаудирају науци, струци, лекарима, а чим прође вирус, за три месеца ће се вратити на исте токове док једном грађани у тим државама не кажу – доста је, нећемо више да трпимо тај ужасно мали круг људи из финансијског сектора који нам одређује животе“, истиче Павловић.
Али то је, додаје он, мало дужи, деценијски пут у тим друштвима.
А у међувремену најплаћенији, попут Роналда, ће и у овој ситуацији пунити медије и бројати нуле на конту. Роналдова популарност и милиони пратилаца на друштвеним межама макар ће значити да ће до некога допрети свест о потреби дезинфекције руку, о чему је у самоизолацији са својом децом снимио кратак филмић у његовој вишеспратној вили у Португалији.