То је оценио за Спутњик посланик Посебног клуба посланика црногорске скупштине Александар Дамјановић, који истиче да је Закон о слободи вероисповести био само повод да велики број грађана искаже протест на мирним литијама. Он додаје да је криза дубока и из разлога што се Црна Гора налази у изборној години, редовни парламентарни избори требало би да буду одржани средином октобра.
„У овом тренутку не постоји нови изборни Закон који је био обавезан сходно препорукама Венецијанске комисије. Парламентарна већина је крајем године донела сет пратећих изборних закона без учешћа опозиције, а то су пуке козметичке промене. То је била представа за домаћу и међународну јавност,“ рекао је Дамјановић.
Црна Гора се оградила од народа
Да је Црна Гора у кризи говори и податак да је цела земља у в. д. институционалном стању – истекао је мандат председнику Уставног суда, не постоји директор Агенције за спречавање корупције, функцију главног тужиоца обавља вршилац дужности, а у Судском савету судијама је мандат продужен неограничено, истиче он.
„Све су то институције које су задужене за изборни процес и долазимо до закључка да је изборни амбијент много гори него 2016,“ оценио је Дамјановић.
Он каже да је у Парламенту у разговорима са међународним званичницима инсистирао на снажној интервенцији, пре свега Европске уније.
„Разговарали смо са посланицима Европског парламента и упутио сам писмо комесару за проширење Оливеру Вархељу, али ми је одговорио да позив за састанак треба да упуте и представници власти. Они су за сада то одбили, негирајући да криза уопште постоји,“ рекао је Дамјановић.
Насилна промена идентитета
Играње на идентитетским поделама није ново, каже наш саговорник, већ вуче корене из деведесетих, али треба нагласити да нико сада не угрожава црногорску државност већ је овде у питању насилна промена идентитета.
„Покушавају да мењају традицију, желе да створе нови идентитет којег никада није било у Црној Гори. То је наишло на снажан и једнодушан отпор великог дела државотворног народа у Црној Гори. Питање Српске православне цркве и угрожавање њених права није питање Срба у овој земљи, већ је то питање СПЦ и Срба и Црногораца,“ рекао је Дамјановић.
Добро је, каже наш саговорник, што литије нису имале никаква верска, национална и политичка обележја као и то што су на њима учествовали гласачи свих странака у Црној Гори.
„На литијама смо могли да видимо велики број симпатизера владајућег ДПС-а, па чак и функционера и јасно је да то питање далеко надилази политички хоризонт. То је друштвено питање које мора да се реши, јер се на поделама у државотворном народу не може заснивати озбиљна будућност државе. То је питање које је надишло габарите Црне Горе,” нагласио је наш саговорник.
Он закључује да би угрожавање права припадника римокатоличке вероисповести дошло до Рима и Ватикана, а исламске заједнице до Сарајева, Анкаре и Техерана:
„Тако је морало да се очекује да ће питање православне цркве у Црној Гори морати да изађе изван оквира њених граница. То питање није могло да се задржи у националним торовима као што је то био покушај у Црној Гори.”