Руски експерти истичу да постоје ситуације у којима нас и емоције и здрав разум могу преварити, па паника служи као својеврсно упозорење.
Како они објашњавају, људи увек полазе од себе, говорећи да су на пример били у подземној железници и да се нису заразили, што значи да све то вероватно није тако опасно. Таква логика нема смисла, истичу експерти, јер нам лично искуство не помаже, ако на основу тога закључимо да су безбедна путовања авионом или контакт са зараженим.
Већа корист од паника него од здравог разума
„Чињеница да не знамо много тога о новом вирусу, нити како ће се он понашати уноси додатну несигурност и страх, што повећава панику“, рекла је Наталија Московскина, психолог за ванредна стања.
Она додаје да управо паника може натерати људе да буду одговорнији чак и у тренуцима када им лично искуство и здрав разум говоре другачије.
Због тога експерти упозоравају да здрав смисао не ради у случајевима где је узорак и број ситуација мали и где треба донети важно решење, те да управо тада емоције долазе у помоћ. Тада се запитамо шта је важније од одлуке да се не разболимо и евентуално умремо. Да ли је то концерт, путовање или плата?
Емоције у доба короне
Емоције су мост између стварности и понашања и често на основу њих доносимо одлуку.
Експерти објашњавају какве се емоције и модели понашања развијају код људи у ситуацији када постоји свест о томе да је пандемију изазвао корона вирус и да је карантин једна од мера.
Први модел понашања - присуство панике. Део људи размишља о томе да се вирус шири, да је уведен карантин и да неће моћи да изађу из куће што их доводи у панично стање и обично настоје да обезбеде залихе.
Други начин је да људи негирају озбиљност ситуације. Корона вирус, карантин-па шта, могуће да је опасно, али судећи по њиховом понашању ништа се не догађа, нема страха, сви се понашају као и обично, само су се промениле теме разговора.
„Друштво се дели на две целине. Један део је уверен да је здрави, да неће оболети и да ће издржати све. Такви људи настављају да живе нормално. Иду на посао, а самоувереност им помаже да издрже. А други део, који је мањи од половине је веома забринута. По правилу то су родитељи са малом децом код којих је паника прилично присутна“, рекла је Московскина.
Родитељи су обично раније свесни постојећих претњи, јер имају већу одговорност, подсећа експерт и зато паника може бити користан фактор који ће и прву групу људи подстакнути на одговорност и размишљање.
И трећи начин реаговања је када се код особа јавља страх. Они региструју да људи разговарају са страхом и купују залихе, што је сигнал да заиста постоји опасност. Људи почињу да се боје и реагују припремајући залихе.
Зашто паника ипак изостаје
Изостанак панике код једног дела популације је логична реакција, упозоравају експерти.
Већ дуго се свет налази у страху од свињског грипа, птичијег грипа, сиде, можданог удара, палминог уља, распада земље. Људе константно плаше, а догађаји то не потврђују, па поверење опада. Поставља се питање, како заиста одлучити шта је битно, а шта не? При том добар део кривице се приписује медијима, који стално „пумпају“ вести помпезним насловима и код људи стварају додатно неповерење.
Овакво „глобално неповерење“ у опасности са којима се суочавамо, доводи до тога да се људи ослањају на здрав разум и лично искуство, што може бити замка.
Прочитајте још: