Како за Спутњик објашњава економиста Горан Николић са Института за европске студије, најновији подаци са америчких берзи говоре да је након најаве Федералних резерви САД (ФЕД) да ће снажно подржати америчку привреду, дошло до благог раста долара. Истовремено, европске и азијске берзе, изузев јапанске, у понедељак су биле у паду.
САД штампају новац и купују обвезнице
ФЕД је, како каже, објавио да ће купити неограничен износ обвезница и да ће држати трошкове позајмљивања ниским, практично на нули, како би обезбедио да кредити иду ка корпорацијама.
„Америчке федералне резерве ће, практично, штампати новац и благо побољшање на америчким берзама резултат је енергичних акција и објава те установе. Али, видимо да је остатак света прилично погођен, посебно Индија чији је главни индекс пао чак 13 посто, као и Нови Зеланд. Европа је и даље у паду. Дакле, очекивања нису добра, инвеститори на берзама су уплашени, а могућност за рецесију је све већа. Тачније, тако нешто је тешко избећи“, указује Николић.
То што ће Америка излаз из ове кризе покушати да пронађе у штампању долара, додаје, био би неуобичајен потез до 2008. године. Међутим, од тада то није ништа необично.
„То нам говори и „кејнзијанска револуција”. Наиме, геније економисте Џона Мејнарда Кејнса и јесте у томе што је увидео да ако немате тражњу, морате је креирати, макар и вештачки. То значи – новцем. Дакле, ако сте земља која има резервну валуту, онда имате невиђен простор да штампате своју валуту и да тиме не угрозите своју макростабилност. То је привилегија коју друге земље немају. У суштини, Америка ради оно што може у овом тренутку, а то је да себи помогне фискалном и монетарном експанзијом”, примећује Николић.
Економске прогнозе песимистичне
Та мера, наставља Николић, није изненађење из простог разлога што су економисти одавно напустили та, како каже, монетаристичка, фридмановска правила јер су увидели да она не функционишу, нарочито не у време кризе.
„Америка свакако за себе ради најбоље и то ће јој помоћи да ублажи терет кризе, имајући у виду песимистичне прогнозе. Наиме, Морган Стенли упозорава да би амерички БДП могао пасти чак 30 процената у другом кварталу ове године. Видимо и изјаву званичника Централне банке Америке из Сент Луиса који сматра да би стопа незапослености могла достићи чак 30 посто, што је више од оне која је виђена 1929. године“, оцењује Николић.
Прогнозе нису добре, примећује саговорник Спутњика, те није лако предвидети шта ће се десити, али када је о светској економији реч оцењује се да би глобални раст могао бити једнако низак као у време светске економске кризе 2008/2009 године.
„То су оне најпесимистичније прогнозе, уз то да би привредни раст у Сједињеним Америчким Државама могао бити најнижи у последње 74 године”, објашњава Николић.
Долари намењени домаћој ликвидности
И др Зоран Грубишић, професор са Београдске банкарске академије, верује да САД у овом тренутку имају за циљ повећање домаће ликвидности.
На питање да ли Америка штампањем долара може да нашкоди другим привредама у свету, он за Спутњик каже да та могућност постоји уколико би новац завршио на светском тржишту. То је, међутим, мало вероватно.
„Америци недостаје новац за ликвидност и тамношњи бизнис сада не размишља о инвестицијама. Такође, не верујем да ће овај новац завршити на светском тржишту, тим пре што је велико питање колико је било ко ван САД спреман да се задужује у овом тренутку. Зато мислим да ће Американци овим потезом, у основи, само опоравити ликвидност, а инвестирање је у другом плану јер чак и да је кредит бесплатан, свако ће добро размислити пре него га подигне“, оцењује Грубишић.
Горан Николић пак мисли да ће штампање долара услед пандемије коронавируса, имплицитно, ипак донекле негативно утицати на друге државе јер, како наводи, ако неко има резервну валуту, то плаћају сви остали.
Подсетимо, америчке Федералне резерве (ФЕД) најавиле су нову меру како би помогле предузећима да обезбеде ликвидна средства неопходна за пословање. Посебним механизмом кредитирања предузећа, односно куповином корпоративних обвезница од издавалаца који у овом периоду тешко налазе купце на отвореном тржишту, ФЕД планира да омогући компанијама да обезбеде краткорочно финансирање на тржишту комерцијалних хартија од вредности. Ова мера иначе је коришћена током финансијске кризе 2008. године.