Влада Аљбина Куртија, лидера покрета „Самоопредељење“ оборена је 25. марта ове године и трајала је укупно 50 дана. Биће упамћена као влада са најкраћим мандатом до сада. Званични разлог за рушење Влада је смене министра из редова ДСК, Куртијевог коалиционог партнера због захтева за увођење ванредног стања на Косову због пандемије коронавируса. Незванични разлог, је тај јер се супротставио Америци у вези са њиховим захтевом за укидање такси Србији, које је увео његов претходних Рамуш Харадинај.
Тачи три пута на челу косовске владе
Рамуш Харадинај је у два наврата водио владу Косова и оба случаја је поднео оставку. Први пут на челу косовске владе био је у периоду од 2004. до 2005. године када је поднео оставку због оптужбе пред Хашким трибуналом за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији. Из Хашког трибунала се вратио 2008. са ослобађајућом пресудом.
Други пут био је на челу косовске у периоду од 2017. до 2019. и овај пут је оставку поднео због позива који је добио из Специјализованог суда за злочине почињене на Косову у периоду 1998-2002. године.
Хардинајеву владу у првом мандату наследио је 2005. Бајрам Косуми који је кратко остао на тој дужности, тачније до 2006. године када на место новог премијера долази Агим Чеку, албански ратни вођа и политичар.
Он је водио владу Косова до 2008. године. Смењен је на сличан начин као и Курти, по захтеву тадашњег коалиционог партнера Хашима Тачија, који после избора постаје премијер Косова.
Влада Хашима Тачија остаће упамћена по томе јер је једнострано прогласила независност Косова у 17. фебруара 2008. године, месец дана пошто је постао премијер Косова. Хашим Тачи је фактички три пута био премијер, ако рачунамо период од 1999. до 2000. године, као први. Након тога имао је још два мандата која су трајала од 2008. до 2014. године.
Харадинај, Реџепи, Курти, Мустафа...
Владу коју је водио, после проглашења независности Косова, је фактички сам оборио, да би могао да добије још један мандат, због започетих преговора са Београдом, које је као премијер владе водио.
Године 2014. на Тачијевом место после, ванредних избора, владу преузима Иса Мустафа који на тој позицији остаје до 2017. године. Разлог за пад Мустафине владе била је неусаглашеност око демаркације границе са Црном Гором, што је био главни предуслов Брисела за добијање визних олакшица. На његово мето долази 2017. Рамуш Харадинај, да би две године касније на ванредним парламентарним изборима победио Аљбин Курти који у фебруару 2020. стаје на чело косовске владе која је управо оборена.
Пре проглашења независности Косова, Владу Косова је водио и Бајрам Реџепи од 2002. до 2004. године, а наследио је од Бујара Букошија који је био вођа терористичке организације ФАРК која је била алтернатива ОВК. Букоши је био лојалан Ибрахиму Ругови председнику Косова.