Најновији потез Индије дошао је пошто је осам дана раније та држава ограничила међународне летове, укинула јавне скупове, забранила рад школа.
Познавалац прилика у тој земљи, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић каже, међутим, да је велико питање да ли је и у којој мери реално извести "народну самоизолацију"друге најмногољудније земље на свету, како је најновију меру назвао премијер Индије.
Да ли је реално изоловати целу Индију
„Тренутна ситуација није драматична јер је према најновијим званичним подацима било 649 оболелих и 13 смртних случајева. Поставља се, међутим, питање тачности тих података. Сами званичници наговештавају да постоји проблем у тестирању, да нису могли да тестирају онолико људи колико су желели, пре свега због ограничених средстава“, каже Коркоделовић за Спутњик.
Он напомиње да је упркос паду, привредни раст Индије са око 6,0 одсто и даље висок, али да је реч о друштвеном уређењу које карактеришу велике социјалне разлике. Око 50 посто Индуса спада у категорију сиромашних грађана, а 5,5 одсто становништа живи у условима екстремне беде. Отуда и запитаност како ће у земљи која има 1,3 милијарде становника изгледати тај полицијски час који ће трајати 21 дан, каже овај познавалац прилика у Индији.
Пустошење продавница
Онако како је представљено, претпоставља се да ће он трајати 24 часа дневно, што ће значити затварање људи у куће. Отуда и питање како ће се снабдевати, због чега је јуче била велика навала становништава на све продавнице широм Индије која је иначе седма најпространија земља на свету. Питање је, наравно, и како ће у таквој ситуацији, услед немогућности да зараде за живот, опстајати породице које сууглавном многочлане.
„Око 90 одсто становништва ради у неформалном сектору и то су људи који, једноставно, да би издржавали многобројне породице, морају да раде да би дневно зарађивали у просеку између пет и шест долара“, напомиње саговорник Спутњика.
Прети зараза 800 милиона људи
Према оцени индијских стручњака који раде у САД, али су и саветници индијске владе, какав је професор на Принстон Универзитету др Раманан Лакшминарајан, који је и епидемиолог и економиста, у Индији су могућа два сценарија.
По оном црном, заснованом на горком искуству Ирана и Италије, око 60 одсто Индуса, односно око 800 милиона људи, могло би да буде заражено. Сматра се, ипак, да би највећи број оболелих имао веома благ облик болести, док би за најмање око шест милиона оболелих била неопходна интензивна нега.
Индија у овом тренутку, међутим, има само између 75.000 и 100.000 кревета у интензивној нези.
Други, блажи сценарио, заснован је на примеру Јужне Кореје и претпоставља само 20 одсто оболелих. То би значило једног преминулог дневно у сваком од хиљаду округа колико их Индија има.
Оно што за Индусе може да буде утешно је њихово искуство са епидемијом САРС-а и МЕРС-а, која их је знатно мање погодила него Кину, Јужну Кореју, Јапан.
Не улажу довољно у здравство
На питање, има ли Индија здравствени систем који може да издржи борбу са коронавирусом, Коркоделовић каже да већ сам број кревета у интензивној нези указује на то да она то нема. Неки од индијских званичника су, како је рекао, отприлике већ констатовали – нека буде оно што бити не може, надајући се у тај блажи сценарио.
„Индија, једноставно, не улаже довољно у здравствени систем. Њена издвајања из буџета су 3,7 посто за здравствену заштиту и сада је проблем јер је здравствени систем растрзан између претрпаних јавних болница и приватних болница које већини Индуса нису доступне“, прецизирао је саговорник Спутњика.
На питање, на чију помоћ би Индија могла да се ослони, по његовом мишљењу, то би могли да буду Јапан, Аустралија и Нови Зеланд, као и Русија, са којом Индија има веома добре односе.
Питање је, каже Коркоделовић, колико би премијер Моди био „срећан“ ако би морао да затражи помоћ Кине.