Крађа података учетворостручена због преласка на рад од куће

Ако је коронавирус икоме донео корист, онда су то ИТ преваранти. Због преласка на рад од куће, у Русији се крађа личних података удвостручила, а стручњаци наводе да су мали и средњи бизнис најугроженији и да је преседан тренутно једино решење за овај проблем.
Sputnik

Рад од куће отежава контролисање система безбедности

Члан савета стручњака Комитета Државне думе за информациону политику, информационе технологије и комуникацију Евгениј Лифшиц наводи да према њиховим подацима, број украдених података се неће удвостручити, него ће бити четири пута већи.

„Инфраструктура предузећа у много чему није баш спремна за ефикасан прелазак на рад од куће. То је због чињенице да служба за заштиту информација предузећа сама инсталира све врсте програма подршке, контролише количину размењених информација на нивоу опреме, и тако даље. При преласку на рад од куће, нажалост, много је теже контролисати све то, јер процеси заштите података још нису развијени“, рекао је Лифшиц.

Након преласка на рад од куће повећани су напади на сервере и личне рачунаре који су повезани на локалне мреже предузећа. Напади се повећавају аутоматски јер ботови (софтверски роботи) често лутају по мрежама, тражећи отворене портове на личним рачунарима.

„Ако крађа личних података не представља толико значајну трагедију, доспевање превараната до овако незаштићених рачунара који имају приступ унутрашњим мрежама предузећа је врло опасно са тачке гледишта финансијских губитака и дестабилизације мреже предузећа“, рекао је интернет омбудсман Дмитриј Мариничев.

Мали и средњи бизнис у зони ризика

Стручњаци истичу да су посебно у зони ризика мали и средњи бизнис. Крупнијим предузећима који су на вишем нивоу, биће много лакше јер они већ имају квалификоване стручњаке и сама изградња интерне мреже већ функционише и потребно је само ојачати је.   

Крађа података учетворостручена због преласка на рад од куће

„Пре свега, на пример, рачуновође, које су прешле на рад од куће, носе са собом систем ‘банке клијента’ који постаје доста незаштићен. Стога је системским администраторима веома тешко да заштите читаву мрежу предузећа која је у ‘раштрканом’ стању. На питање о припремљености ИТ служби предузећа, о могућностима употребе ВПН канала и повезивање на ВПН сервере — немогуће је конкретно и јасно одговорити“, рекао је Мариничев.

Он је додао да преваранте, пре свега, интересује управљање банковним рачуном и приступ банци клијента, и према томе, све се врти око економског стања. Априори је, наравно, једноставна ликвидност — лак новац, и способност управљања са циљем да се лако профитира.

Члан савета стручњака Евгениј Лифшиц наглашава да „преваранти крећу од личних података и завршавају са подацима о личним рачунима, уговорима и унутрашњим информацијама јавних предузећа, што може утицати на цене акција.“

Стручњаци су сагласни да конкретан и прецизан савет не постоји и да се отежане ситуације могу решити само уз помоћ преседана.

„Све одлуке ће захтевати преседан. Службе безбедности предузећа ће мењати своје прописе и бизнис-процесе да би се заштитили од потенцијалних превараната“, закључио је Лифшиц.

Прочитајте још:

Коментар