„(Криза) нас удаљава у смислу да рокови за реализацију првог корака постају нереални: то је улазак у банкарску унију и учествовање у валутном механизму“, рекао је Радев у интервјуу за телевизију „Нова“.
Настале околности нису фаталне, сматра овај економиста.
„Ако наставимо да радимо као што смо радили до сада, ако политичари... и институције, укључујући и Бугарску народну банку, наставе да раде без обзира на тешку ситуацију у којој се налазимо, одлагање (корака) до 2021. године неће бити фатално“, истакао је Радев.
Гувернер је изразио наду да реализација ових мера неће бити одложена на дуги низ година, као што је био случај са претходном економском кризом.
„Говорим о ситуацији ако одлуче да сачекају нови циклус, који ће вероватно трајати дуже од десет година. Последњи је био десет година. Требало нам је толико напора да достигнемо положај у којем се сада налазимо. Још један такав циклус имаће врло високу цену, јер ће значити наставак формуле ‘економски опоравак, стабилизација, ниски приходи’. Мислим да то није цена коју можемо да платимо – ни политички, ни економски, ни финансијски“, констатовао је Радев.
Првобитно је планирано да Бугарска уђе у „чекаоницу“ еврозоне у априлу ове године, али тада је заменик председника Европске комисије Валдис Домбровскис изјавио да ће се то десити неколико месеци касније.
Руководство Бугарске има различито гледиште на увођење евра: председник Румен Радев раније је изразио бојазан да би улазак у еврозону могао да доведе до пада животног стандарда, док је премијер Бојко Борисов, напротив, више пута изјављивао да ниједна чланица еврозоне није почела да живи лошије. При томе је премијер навео да очекује пуни консензус у друштву пре него што земља пређе на евро.