Стручњаци секвенционишу геноме корона вируса и откривају врсте који су се појавиле откако је вирус прошле године први пут прешао са животиње на човека на пијаци у кинеском граду Вухану.
Њихови радови, наводи се, "показују да вирус мигрира и дели се у сличне, али нове подтипове", пише амерички магазин УСА Тодаy, пренела је Хина.
„На питање мења ли се вирус генетски, одговор је апсолутно да“, каже епидемиолог са Харварда Марк Липсич.
„Питање је да ли се догодила нека промена која одређује смер кретања болести или пренос или друге ствари које су важне за људе“, додао је.
Нови сојеви су тек незнатно промењени и нема разлике у смртности, истичу стручњаци.
„Уочена стопа мутирања (око две месечно) су посве уобичајене за вирусе“, написао је Бедфорд на Твитеру.
„Грип обично има исти број мутација, чак и нешто више“, додао је.
И док досад дешифрирани геноми пружају информацију о томе како се његово ширење може зауставити и помаже ли томе одржавање размака међу људима, а све показује да помаже, они нису ништа више од скице, упозоравају научници.
Сагласни се да још пуно тога треба те да буде откривено, али микроскопске промене помажу да утврде патогени пут кроз људску популацију.
„Епидемије се могу пратити“, рекао је Чарлс Чиу, професор инфектологије на Калифорнијском свеучилишту.
„У стању смо готово у стварном времену да секвенционишемо геном да би утврдили који сојеви или родови циркулишу“, казао је Чиу.