Као земља са једном од највећих стопа оболелих од коронавируса у свету, Иран се суочава са дилемом која мучи све земље погођене епидемијом – како избалансирати масовни карантин и економске последице. Од осталих земаља, Иран се разликује, не само по томе што је земља са најраширенијом епидемијом на Бликом истоку, већ и по томе што се налази под (недавно проширеним) санкцијама САД, које само продубљују кризу.
„Саобраћај Ирана са остатком света је блокиран, а често се ова земља оптужује, као што је био случај у Дубаију, за ширење короне, што се испоставило као нетачно. Не треба много објашњавати како то утиче на земљу. Иран је био приморан и на пуштање око 100.000 затвореника, што говори колико је ситуација озбиљна“, објашњава Србољуб Пеовић, истраживач београдског Института за европске студије.
Ирану се не дозвољава ни да купи маске и лекове
Према његовим речима, америчке санкције на земљу утичу „екстремно лоше“.
„Иран се онемогућава да купи тестове и медицинску опрему. Имамо случај претходних санкција, од 2015, када је скоро педесет одсто најнеопходнијих лекова било недоступно. Људи нису могли да третирају канцер, хемофилију, чак ни астму. Данас се то погоршава избијањем короне. Додуше, ЕУ је реаговала, с обзиром да не мора да поштује америчке санкције, али Иран је онемогућен да користи своја средства у иностранству да купује лекове“, каже Пеовић.
Као резултат нафтног ембарга, Иран, према проценама стручњака, губи око 40 одсто својих прихода (приходи од нафте чине између 40 и 50 одсто свих иранских буџетских прихода). Ввлада концентрише ресурсе на финансирање текућих трошкова, заустављајући, при том, све инвестиционе расходе. У таквим оквирима, ирански здравствени систем, трпи. Уз то, и куповна моћ Иранаца пала је услед санкција, инфлација је преко 40 одсто, а велики део становништва живи испод границе сиромаштва.
Срећна околност је, каже Пеовић, што се епидемија коронавируса стишала у Кини, па је ова земља могла да пошаље помоћ, а интервенисала је и Индија. Слањем експерата, лабораторија и медицинског материјала, Кина има кључну улогу у помоћи Ирану да се избори са епидемијом.
За разлику од европских земаља, које су из бојазни да ће доћи под удар америчких санкција, престале са куповином иранске нафте, Кина је куповину наставила. Штавише, Кина се, уз Русију, безуспешно, заложила за укидање санкција Техерану.
На сву муку и антииранска кампања
Као да тешка економска ситуација и здраствена криза нису довољне, против Ирана се води и кампања у којој се ова држава окривљује, осим за ширење болести у региону, чак и за сакривање података о броју оболелих и преминулих, у чему предњачи опозиција из иностранства.
Пеовић наводи да је Светска здравствена организација саопштила да се бројеви оболелих и преминулих поклапају са њиховим подацима:
„Једино што се разликује је методологија утврђивања ко ће ићи на тестирање. Иран ради исто као и европске земље. Вероватно да је број заражених већи, али то се не може тако лако утврдити.“.
Први потврђени случајеви коронавируса у Ирану појавили су се 19. фебруара у Кому, једном од најсветијих шиитских градова, међутим, многи посматрачи сумњају да се вирус укоренио и раније, за време масовних окупљања која су 11. фебруара одржана поводом годишњице Исламске револуције из 1979.
Екстремније мере него у Србији
Десет дана касније одржани су и избори, на које је врховни верски вођа ајатолах Али Хамнеи позвао грађане да изађу што масовније, а да се вирус користи као средство да „обесхрабри људе да гласају“.
Како се болест ширила, иранско министарство здравља, уз помоћ војске и волонтера, опремило је око 1200 центара за прегледе, међутим, влада се дуго опирала увођењу мера социјалне дистанце. Тек 17. марта, када је забележено 16.169 случајева оболелих и 988 смртних случајева, влада је затворила светилишта у Кому, у којима се не окупљају само ходочасници из Ирана, већ и из иностранства. Међутим, грађани нису поштовали уведене мере. Пеовић наводи случај управо из Кома, када су ходочасници, неколико дана после увођења мера на силу ушли у Џамију безгрешне Фатиме.
Истог дана, 17. марта, универзитети и школе прешли су на онлајн предавања, базари су затворени, обустављен је рад подземних железница у већим градовима.
У последњем периоду, каже Пеовић, мере које је увела иранска влада екстремније су него у Србији због величине територије и броја становника. Саобраћај између градова је забрањен, око двадесет одсто буџета опредељено је борбу против коронавируса. Око 20 милона људи већ је тестирано, а око половина од тог броја се прати.
„Оно што је Иран у почетку радио, вероветно је потцењивање опасности од коронавируса, као што су то радиле европске земље и као што данас ради САД. Али, нико није могао да предвиди до којих ће последица то довести“, коментарише Пеовић.