Убрзо затим, индијски лекари су почели да стрепе од тога да ће суграђани пљескати директно по њима, не спојеним длановима него песницама. Страх од разношења вируса нарастао је до таквих размера да се понегде прети индијским лекарима ангажованим на лечењу оних које је снашао ковид 19, као и на тестирању потенцијалних пацијената, наводи Политика.
Уморне од вероватно никад напорнијих смена у болницама, лекаре, као и сестре и друго медицинско особље, на повратку пред кућним вратима пресрећу суседи, престрављени од помисли на то да би они на себи с посла могли да понесу и вирус.
Комшије их засад само упозоравају на то да ће бити „последица” ако наставе да лече оболеле од короне, док су њихови станодавци искористили своју моћ за конкретније кораке: неке медицинаре, заједно с њиховим породицама, по кратком поступку су избацили на улицу, да иду било куда, само да то буде што даље одатле, усред потпуног замирања земље због мера против заразе.
Влада је 24. марта, наиме, на три недеље затворила све пословне објекте, обуставила јавни превоз и наложила становништву, које броји 1,3 милијарде људи, да не излази из кућа сем када је то неизбежно.
Ако им је на почетку епидемије главна брига била то да ли ће се и сами инфицирати и уопште вратити кући, сада неки медицинари више немају било каква четири зида у које би могли да сместе себе и породицу. На то је у писму властима опоменуло и Удружење лекара Свеиндијског института медицинских наука у Њу Делхију, пренео је „Тајмс ов Индија”.
Неколико високих званичника, укључујући и премијера, осудило је малтретирање лекара и парадоксално претварање хероја у изгнанике, елитног слоја у касту „недодирљивих”. Министар здравља Харш Вардан поручио је да је „дубоко очајан” због тога и покушао да увери јавност да се здравствени радници пред одлазак с посла подвргавају строгим мерама предострожности како не би изнели вирус из здравствених установа.
Влада индијске савезне државе Делхи запретила је и казненим мерама станодавцима који избацују лекаре у овој ситуацији.
Осим лекара, према наводима Ројтерса, Си-Ен-Ена и Ал Џазире, узнемиравање у Индији трпе и достављачи, као и особље с авионских летова, пре свега оно које је редовно путовало у иностранство пре него што су такве линије привремено угашене због стављања земље у карантин, односно пилоти и стјуардесе који су ишли по Индијце „заглављене” у другим државама након што су границе широм света затворене због пандемије.
Непожељни су постали сви који су због сталног кретања или додира са странцима лакше могли да буду инфицирани.
У најгорем положају су можда ипак милиони сиромашних Индијаца који су напустили „печалбу” у градовима, јер у њима више нема посла ни начина да се прехране, и пошли, упркос забрани кретања, ка родним селима, где имају породицу која ће им помоћи да не умру од глади. У завичај, понекад удаљен и стотинама километара, запутили су се пешице, пошто превоз не ради. Према писању „Гардијана”, реч је о људима свих старосних доби.
Неки од старијих и болеснијих већ су издахнули на путу. Индијској влади страни медији приговарају да није припремила нацију за карантин и да га је објавила свега четири часа пре него што је ступио на снагу, не остављајући времена људима, превасходно сиромашнима, који преживљавају од ситних надница за физичке послове, да набаве све што им је нужно за тронедељно затварање у куће.
Проблема нема само у Индији, него и у САД. Како објављује „Дејли бист”, и медицинске сестре у разним деловима Америке станодавци притискају да потраже други смештај. За америчке лекаре сличних навода још нема. Можда и у САД постоји нека врста „кастинског система”, због којег лекари још нису на удару.