„Нажалост, видимо да се читав низ земаља још увек води тежњом да се искористи тешка ситуација у свету, епидемиолошка ситуација у Венецуели, за постизање политичких циљева“, нагласила је Захарова.
Према њеним речима, идеја државног удара који би довео до смене законито изабраног председника земље и даље се налази у главама неких политичких снага на Западу.
„Ми смо против блокирања помоћи Каракасу преко ММФ-а. Осудили смо америчку објаву да се председник суверене државе стави на потерницу... због измишљених оптужби за трговину дрогом“, додала је портпаролка.
Амерички план за решавање ситуације у Венецуели у садашњим условима звучи као подсмевање, сматра Захарова.
„Међутим, баш као подсмевање Вашингтон је најавио импровизацију у виду плана за решавање ситуације под условима формирања прелазне владе у Венецуели“, објаснила је Захарова на редовном брифингу.
Сада када је у свету, у суштини, уведен мораторијум на све значајне политичке и друштвене догађаје, Сједињене Америчке Државе предлажу се да се развије и координише одређени распоред националних избора у Венецуели, са посебним нагласком на председничке изборе у земљи, рекла је она.
Москва сматра да „пре свега треба да размишљати о народу Венецуеле и размишљати о томе како се може помоћи овој земљи да изађе из ове хуманитарне катастрофе“, истакал је Захарова.
Амерички државни секретар Мајк Помпео у уторак је изајвио да би у Венецуели требало да се успостави привремена влада коју признаје и Каракас и опозиција, а која би била на челу земље до следећих председничких избора, након чега ће, ако избори буду „поштени“, уследити укидање америчких санкција.
Ситуација у Венецуели
Након што су почетком 2019. године у Венецуели започели масовни протести против легитимног председника земље Николаса Мадура, амерички државни секретар Мајк Помпео је изјавио да Вашингтон више неће признавати власт на челу са Мадуром, који је са своје стране објавио прекид дипломатских односа са Вашингтоном.
Поред тога, америчке власти су поред неколико других земаља подржале Хуана Гваида, председника Националне скупштине, коју контролише опозиција, а који се два пута проглашавао за „привременог председника“. Другу „заклетву“ положио је овог јануара.
У Москви су Гваидов „председнички статус“ назвали непостојећим.